U ranim jutarnjim satima Iva Grgurić, Tara Simov, Nataša Radan i Mirko Gavrić osamili su se u prostoriji za rehabilitaciju, gde su započeli priču o teškim tragedijama sa kojima su se susreli u životu.

Tara je ispričala o svom vereniku koji je nastradao, te je ispričala koliko se loše osećala u tom periodu, kao i da joj je bilo teško da se pomiri sa činjenicom da se to desilo. Međutim, nakon nekog vremena odlučila je da nastavi dalje da živi, te ju je Grgurićeva utešila.Ja mislim da sve te neke teške teme treba sami da prevaziđemo, presečeš, ne možeš vratiti vreme, ima razloga za to, veruj mi da mu je verovatno gore bolje - ispričala je Iva.

Ja sam rekla da idemo u kafić i da pijemo i rešim se te večeri celog tereta. I od tad sam okej, ali sam se držala dalje od Srbije, preselila sam se u Grčku. Spasio se loših ljudi, Mateja mi isto kaže da nikada nije doživeo takvu situaciju. Ja sam baku sa tatine strane izgubila kao mala. Ja sam faktički sedela sedam dana u bolnici, on je dobio moždani, njega su tukli, nisu stali. On je uspeo da da svoj telefon, da kaže broj telefona oca i majke, datum rođena. Nadali smo se da će biti u vegetativnom stanju, ja sam izmišljala operacija, ja sam sedela na lap-topu, dođe brat do mene, ja ništa. Sećam se da sam spavala ispred crkve dve noći, moj otac je težak vernik, moli se pre i posle obroka, ide nedeljnom u liturgiju. Ja sam se uvek sklanjala i dođe situacija da ja poverujem u Boga. Ja sam kupila molitvenike, on je sahranjen sa mojom brojnicom koju sam mu kupila - rekla je Tara.

Što se tiče tate, pamtim svaki detalj, a što se tiče njih ne, apsolutno ni sahrane, ni bilo kog trenutka provodenog sa njima, gledam slike i kontam da su to oni. A kad gledam njega sećam se kad se svađao zbog mene sa majkom, gde mene je vodio... Kad se majka udala za tog čoveka, on mene nije maltretirao, bilo je sve okej, a onda se rodila moja sestra i ja sam videla da ona njoj posvećuje pažnju, ja sam nju očuvala, jer ja nisam imala osećaj kao da mi nije sestra, stvarno mi je značila. Tad sam videla koliko sestra ima majčinu pažnju, koju ja nisam imala, a posle kada se rodio brat, on je imao još veću pažnju od nas dve. Posle sam htela što pre da završim školu i da odem. Mene nije bilo sramota, učila sam i onda u jednom trenutku kada sam bila u srednjoj školi, mene je sve to srozalo i nisam imala potrebu da se trudim, samo sam čekala da završim školu i da se zaposlim i da imam neki svoj dinar, da mogu sama sebi da priuštim, da ne moram da se osećam da sam na poslednjem mestu. I čim sam završila školu, odmah sam se zaposlila. U tom kafiću, mene nije bilo sramot ad atražim da radim dve smene, bukvalno sam htela da imam samo što više i uspela sam u tome, posle sam otvorila i svoj kafić. Gde me je ista ta osoba sa kojom sam otvorila prevarila, jer nisu plaćani pazari od samog starta. Majka je tada zvala braću iz Crne Gore da mi donesu novac, ja nisam htela da ih pozovem, meni je padalo na pamet da pozajmim i na kamatu novac, to je bilo samo za piće, plus ostali neki... I da ja njima ne bih stvorila problem, da moraju posle da plate to, svakakave stvari su mi padale na pamet, ali tada su ujaci došli i rešila sam to. Ali šta god da se desi, uvek sam se snalazila sama. Dok su drugi sedeli i provodili se i možda mi pričali ko zna šta iza leđa, slikali se, a ti moraš da radiš da bi imala nešto za sebe. Ja ovde nisam mogla odmah da se snađem, mnogo puta sam bila povređena, i onda ja ovde dođem i neko se sprda sa mojom životnom situacijom. Jednostavno ne mogu, ja jesam otvorena za ljude koji su meni bitni, ali ne mogu da budem otvorena za neke ljude koje vidim prvi put u životu i neće svako da te razume - dodala je Nataša.

screenshot-3.jpg
Prinscreen 

kurir.rs/pink