NALIVALA SAM SE ALKOHOLOM DA ZABORAVIM DA ME JE SILOVAO Mia o jezivoj traumi: Kad sam ga videla posle toga, htela sam da ga UBIJEM

Mia Jovanović je nedavno priznala da je bila silovana, a sada je ponovo progovorila na tu temu.

- Rekla si da je od velike važnosti tim devojkama reći da nisu krive i to je odlična poruka koja se šalje. Zbog čega si nalazila krivca u sebi? - nastavio je Darko.

- Mogla sam da vrištim, možda sam mogla da uradim nešto, kad to ponovo preživljavaš, razmišljaš šta si sve mogao a nisi. I danas danas sebe krivim za sve, zato sam išla da tražim stručnu pomoć. Vremenom sam počela manje to da radim. To nešto je do mene, ja u tom trenutku nisam imala tu znagu, to je neki strah neka paraliza - navela je Jovanovićeva.

- Ti si otišla na koncert puna entuzijazma, bila si sa porodicom, želela si lepo da se provedeš, a onda se sve preokrenulo? - govorio je Darko.

- Tako je, bila sam sa porodicom i dovoljno je bilo da se pomerim malo. Da se razumemo i ta priča da li je devojka izazovna ili ne nema nikakve veze sa realnosšću. Tog momka, znala sam ko je i šta je, kako sam se malo odaljila on me je uhvatio za ruku, malo po malo me je vukao sa strane gotovo u neku šumu i tako se to desilo. To je bio moj prvi sek*ualni čin u životu. Krenuo je da ide posle svega, nosila sam belu majicu koja je bila sva krvava. Molila sam ga da mi pozajmi jaknu da ne bih išla takva do porodice. Čim sam došla do svoje jakne vratila sam njegovu i nakon toga ga par godina nisam videla. Nisam bila sva svoja, odaljila sam se i zamolila sam da idemo kući. Nakon toga vrlo brzo sam počela da ridam - pričala je Mia.

- Koliko ti je trebalo da staviš tu masku na lice, da niko ne primeti šta ti se desilo nekoliko minuta ranije

- Nije bilo teško, morala sam. Sećam se kako sam došla kući, gde sam stavila tu majicu. Odaljila sam se od svakoga, bilo nas je više i nije se primetilo kad neko nije malo tu. Kada ima više ljudi nije teško da se odvojiš i nešto sakriješ - odgovorila je Mia.

- U kom trenutku si nakon toga sthvatila da ti se ponašanje promenilo i kad si shvatila da ti je bilo potrebno da o toj traumi sa nekim pričaš i nađeš pomoć? - pitao je Darko.

- Posle toga sam se udaljila od svakog na početku, samoizolovala sam se, a onda je usledio period sasvim druge krajnosti... Nalivala sam se alkoholom, svakog dana izlazila, ali niko nije mogao da me takne. Stručnu pomoć sam našla tek posle godinu i po, dve. Nisam mogla da se uspavam bez plakanja. Po jednu, dve rolne sam trošila. Čitala sam šta su druge devojke posle radile, čitala komentare, to mi je dosta pomogla. Kad sam videla da mi to nije dovoljno, potražila sam stručnu pomoć psihijatra - rekla je Mia.

- Videla sam ga ovog leta, nije mi svejedno, došlo mi je da ga ubijem. Zamalo sam pala u nesvest koliko mi je bilo loše. Zgadi mi se život kad ga vidim. Sad sam navikla, kad ga vidim, samo se okrenem. Popijem alkohol da zaboravim na to ili kažem nekome da krene nešto da mi priča, samo da bih skrenula misli... I da ga prijavim, to mi ništa ne bi pomoglo. Ja sam nekako u svojoj glavi rekla da i kad bi on završio u zatvoru, to mene ne bi zadovoljilo - ispričala je Jovanovićeva.

- Zbog čega ga nisi prijavila i zbog čega roditeljima nisi obelodanila njegov identitet? Da li je to neka moćna osoba u Crnoj Gori? - pitao je Darko.

- Ja njega ne znam dobro, ali znam ko je, šta je... Ne bih volela da se petljam sa nekim porodicama u Crnoj Gori. Crna Gora je mala sredina, priče kruže okolo, ne bi bio prvi put da devojka prijavi nekog i to ne završi dobro. Ja sam se makla malo iz te sredine, to mi je bilo olakšanje, nisam morala da razmišljam o tim ljudima koji su bili okolo mene. I dan danas kad bi mi neko rekao da će da mi da ne znam koliko para da ga prijavim, ne bih to - rekla je Mia.

- Uspela si da se izdigneš iznad situacije i da se usmeriš pravim stvarima, upisala si medicinu u Milanu i na petoj si godini. Kako si uspela da sve to postigneš? Šta te je motivisalo? - pitao je Darko.

- Što se tiče toga, ja sam uvek bila pacijent, svakog leta sam nešto lomila, odlučila sam da pomažem ljudima. Znam kad mi je vreme za knjigu, kad mi je vreme za život. Našla sam zadovoljstvo u sitnim stvarima, da putujem, radim, učim. Tako sam nekako našla plan u svom životu. Upisala sam medicinu, sa 15, 16 godina, to nije malo - istakla je ona.

- Govorilo se i o tvom ocu. Zašto si njega nazvala sponzorem, a ne ocem? - pitao je Darko.

- On jeste moj otac, ali me je u nekim momentima razočarao. Kad se naljutim ili nešto, on će meni radije nešto da kupi nego da bude uz mene. Zauzet je, mnogo radi sve ja to razumem, ali ipak mi je otac. On je i moj otac i moj sponzor - odgovorila je Mia.

- Da li bi bila srećnija da si imala malo više pažnje i ljubavi a malo manje para? - nastavio je Tanasijević.

- Išla sam u privatnu školu, imala sam razne aktivnosti. U Dubaiju je sve malo drugačije, nismo se mi mnogo tamo družili, već samo vikendom. Drugačije je odrastanje. Sestra i ja smo se uvek pitale kako bi bilo da smo odrasle u Crnoj Gori, ali nemamo odgovor na to pitanje - navela je Jovanovićeva.

Kurir.rs/M.M.

Bonus video: