POTRESNA ISPOVEST SANDRE REŠIĆ! Pevačica u suzama o IZBACIVANJU IZ STANA I OCU NINU: Otkrila DETALJE koje javnost NIKAD nije znala

Pevačica i učesnica aktuelne sezone "Zadruge 5", Sandra Rešić, otvorila je dušu pred kamerama i ispričala svoju potresnu životnu priču, i otkrila detalje poznastva sa ocem, pokojnim pevačem Ninom Rešićem.

Kako je izgledalo tvoje detinjstvo?

- Bilo je lepo, mama nije dozvoljavala da primetim nedostatak oca, ne mogu da kažem da je bilo teško. Majka se uvek trudila da ne saznam da li imamo para ili ne. Moram da kažem da sam imala srećno detinjstvo, i da zahvalim majčinoj strani, dedi. Bila sam dete za razliku od današnje dece. Najviše mi je nedostajala ta muška figura. Majka i ja smo uvek bile same, sve što je mogla da me nauči me je naučila, ali mi je falila muška figura u života koja će da me nauči dosta toga. Majka me naučila da se borim za život, ona nikada nije plakala i mene tako ljudi gledaju kao nekog malog muškarca, ja nemam problem da zamenim gumu i spremim ručak i spremna sam sve.

Koliko si bila vezala za oca?

- Ne puno, upoznala sam ga kada sam imala nekih devet, deset godina. Tako da to što smo viđalo do moje osamnaeste godine dok nije preminuo je bilo neko normalno viđanje.

- Često sanjam svoju majku, i mnogo mi nedostaje. Često mi je loše u Beloj kući i razmišljam o njoj, ali onda pomislim na svoju majku Cicu i kažem sebi da moram dalje. Ona mi je najveći životni oslonac. Išla sam u školu i na gimastiku, i klavir i engleski i svašta i čini mi se da sam probala da budem dobro dete svojom majci. Volela bih da joj kupim stan, mi smo pod kirijom od kada sam se rodila. Kada sam odabrala svoju karijeru i sve znam da ću da zaradim za tu kiriju, ali znam šta njoj to znači. Imam želju da kupim stan i da bude na njeno ime Cica Rešić. Mnogo je u životu patila, gledam ove ljude u rijalitiju kako stvaraju probleme bez problema, i onda pomislim da oni ne znaju šta su problemi - pričala je pevačica kroz suze.

Da li si se plašila da ćete ostati na ulici?

- Mi smo se selile dvanaest puta i dva puta smo ostale bez stana i morali smo da izađemo jer nismo imali novca, koliko god se majka trudila da pozajmi nije mogla da nađe. I eto u dva slučaja smo ostale na ulici. Sećam se kada samo u jednom bile u hotelu, nismo mogle na ulicu i meni je moj stric poslao pare. Bile smo pet dana tamo i imala sam u jednoj ruci trista evra za stan u koji moramo da uđemo sutra, drugoj ruci nekih deset hiljada da platimo taj hotel. Imala sam dvadeset i šest godina tada. Mama je ekonomista, u jednoj firmi je bila komercijalista dvadeset godina. Bila je na jednoj ozbiljnoj funkciji sa ozbiljnim ljudima, i tu sam osedela od brige. Ali sada ne radi, jer ja mogu da zaradim dovoljno.

Po čemu pamtiš svog oca?

- Po pesmi, bez obzira na sve, kada svi odu ostaje pesma. Bio je jako dobar čovek, priuštio je svima dosta, a nama nije ali nisam ljuta na njega - započela je priču pevacica.

Da li je on znao kao da vi teško živite, da ste bili izbačeni iz stana i da niste imali novca?

- On je tada bio velika zvezda, to neko vreme do moje desete godina nije znao ništa. Nikada ga nisam pitala gde je bio do tada, plašila sam se da mi kaže da nije hteo da me vidi. On je bio zvezda sve to vreme, mi smo živele svoj život, a moju mamu nisu interesovale alimentacije. Pisalo se da on nije moj otac, tada je to bilo drugačije nije bilo društvenih mreža, portala. Tada se pojavila slika mene i moje majke i piše da smo druge nacije. Bilo je i naslova da je Nino sumnjao da on nije moj otac, ali ja nisam sumnjala u to.

Koje si mu pitanje postavila nakon deset godina i kakav si osećaj imala?

Ja nisam imala osećaj ko je on. Gledala sam ga na televiziji, mama mi je rekla da je to moj otac, kada sam ga videla na televiziji on je za mene bio nepoznat čovek, nisam ga poznavala... Pitali su me da li je istina da sam njegova ćerka i ljudi me stalno pitaju to i znaju me po tome da sam njegova ćerka. Sećam se da je bila na televiziji neka emisija, on sa dugom kosom u crnom i majka mi je rekla da je to moj tata, ja sam rekla: Pa dobro. Upoznala sam ga dan pred njegovu svadbu sa njegovom drugom ženom. On je pozvao, moja mama na poslu, on joj je rekao da bi voleo da upozna Sandru, ona je bila izričita da se to ne desi ali je imala ljude oko sebe koji su je posavetovali da to ne radi. Mi smo otišle u Smederevsku Palanku, ja se od šoka toga i ne sećam, pela sam se uz neke stepenice, on je bio u nekom bademantilu, on je pio, a njegova tadašnja žena je plakala u toaletu i bila je ljuta jer nije mogla da veruje da je pozvao bivšu ženu i decu.... Ta žena je želela da se na venčanju ne kaže da je to njegov drugi brak, ona je prema meni bila fina ali se znalo da je ne idem kod njih i njen stav je bio da on nema nikoga pre nje. Mislim da nije umeo i da nije znao bolje. Bio je labilan i tu se nikada nije ostajalo na jednom mestu, zato ne mogu da budem ljuta. Moja majka je ćutala sve vreme i bila je bleda.

Kurir.rs/S.M.

Bonus video: