Na skupštini Srpskog narodnog vijeća, hrvatski premijer Milanović je Srbima ponudio mentorstvo na putu prema EU i da će Hrvatska štiti prava svih manjina bez obzira na to ko će biti predsednik ove organizacije ili predsednik vlade

BEOGRAD - Predsednik Hrvatske Zoran Milanović je na velikoj skupštini Srpskoj narodnog vijeća u Zagrebu ponudio "Srbima saradnju i mentorstvo na putu prema Evropskoj uniji" i rekao da će Hrvatska da štiti prava svih manjina.

Milanović je rekao da pri tom ne misli samo na nacionalne manjine, "nego i na sve one koji se nalaze u slabijem položaju i koji su bez razloga prezreni".

Milanović je takođe izrazio nadu da se na sledećoj skupštini SNV, "bez obzira na to ko će biti predsednik" ove organizacije ili predsednik vlade, neće razgovarati o temama kao što su dvojezičnost ili skidanje ćiriličnih tabli.

Na velikoj skupštini SNV-a u hali Vatroslav Lisinski se okupilo oko 1.700 predstavniha iz 150 opštinskih, gradskih i županijskih veća Srba iz Hrvatske, a prisutni su bili i predstavnici institucija Hrvatske i Srbije, kao i Srpske pravoslavne crkve.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić je rekao na skupu da Srbija i Hrvatska moraju da budu moderne evropske države, koje primenjuju najviše standarde u oblasti ljudskih i manjinskih prava. Pajtić je ukazao da je pokrajinska Vlada pomagala u Hrvatskoj u obnovi crkava i manastira, i u obezbeđivanju povratničkih paketa i finansiranju banke i fonda za Srbe koji se vraćaju na "svoja ognjišta u Hrvatsku".

Takođe je rekao da će današnje zaključke o položaju Srba u Hrvatskoj, kao i predloge za rešavanje problema proisteklih iz rata i reintegracije, snažno podržati istom predanošću kojom u Srbiji brine o polažaju hrvatske manjine.

Miodrag Linta, izaslanik predsednika Skupštine Srbije Nebojše Stefanovića, rekao je na skupu, kako je izjavio, "da se stotine hiljada prognanih i izbeglih Srba zalaže za najbolje odnose Srbije i Hrvatske i za iskreno pomirenje dva naroda".

Prema njegovim rečima, ključni preduslov za to je rešavanje problema oduzete imovinskih i stečenih prava, uništene, oštećene i nestale imovine, nestalih lica, ratnih zločina i očuvanja nacionalnog i kulturnog identiteta Srba u Hrvatskoj.

Linta je rekao da su trenutno najveći problem za prognane Srba njihova "povremena hapšenja od 1995. godine do danas na osnovu hrvatskih poternica i spiskova osumnjičenih i optuženih lica".

On je pozvao Milanovića i vlasti u Zagrebu da, kao čin dobre volje sa hrvatske strane prestanu ta hapšenje, i predložio da vlade Hrvatske i Srbije postignu sporazum po kome će se ratni zločini procesuirati prema prebivalištu osumnjičenih.