Predstavljamo priče o tome kako su napisani neki od najpoznatijih stihova

Milorad Petrović Seljančica je u svoje vreme bio popularan pesnik, neke njegove pesme pevaju se i danas, a umro je siromašan i napušten od svih

Najozloglašenija kao nacionalistička, i najstarija među sličnim delima bila je pesma „Igrale se delije“. Pre 102 godine napisao ju je Milorad Petrović Seljančica. Nadimak je dobio po naslovu svoje zbirke pesama. Savremenici svedoče da je u mladosti uvek bio u šumadijskoj narodnoj nošnji, a o vratu je nosio amajliju - platneni zamotuljak s grumenom zemlje sa njiva svoje rodne Velike Ivanče.

Škola u Beogradu

Rođen je 1875, a u Velikoj Ivanči završio je osnovnu školu. Petrović pet razreda gimnazije pohađa u Beogradu, a zatim prelazi u učiteljsku školu. Tu se zaljubio u koleginicu Ružu Knežević, ćerku narodnog poslanika Koleta Kneževića, koji je streljan kao učesnik Timočke bune. Po završetku školovanja par je uspeo da izmoli od Ministarstva prosvete da budu raspoređeni u isto mesto službovanja, pa su dobili selo Veliko Krčmare kod Kragujevca. Tu će mladi učitelj svojoj budućoj supruzi Ruži ispevati: „Jesen stiže, dunjo moja, / Jesen rana, / Od jeseni do jeseni/ Sve se selo već iženi, / Dušo moja, beži meni! / Ne varaj jarana!“...

Seljančica je u svoje vreme bio popularan pesnik, a ovi njegovi stihovi, kao i pesme „Ne luduj, Lelo, čuće te selo“ i „Igrale se delije nasred zemlje Srbije“ pevaju se i danas.

Imao je 36 godina kad je 1910. premešten u Beograd, gde se družio s Borom Stankovićem, Disom i Simom Pandurovićem... Seljančica se može smatrati ocem naših marketinških stručnjaka. Jednom prilikom, naime, požalio se beogradskom optičaru Šajnesonu na izdavača Gecu Kona, koji je odbio da mu plati obećanu akontaciju. Optičar mu tom prilikom naruči reklamu u stihu i obeća dobar honorar. Za „Oči kvari Geca Kon, / a popravlja Šajneson!“ Seljančica je dobio sedam dukata, po jedan za svaku reč. Učestvovao je u oba balkanska rata, borio se u Kumanovskoj bici, pod Jedrenom i u Prvom svetskom ratu. Posle rata, bolestan od tuberkuloze, živeo je teško. List Narodna prosveta tako 3. aprila 1921. objavljuje belešku:
„Zaboravljen od sviju i svakoga, teško bolestan i bez ikakve nege i udobnosti traje svoje poslednje dane Milorad M. Petrović, bogodani pesnik Seljančica, jedan od najznamenitijih pesnika u Srpstvu.“

Umro je dve nedelje kasnije, siromašan kao pravi prosjak, napušten od celog sveta. Sahranjen je na Topčiderskom groblju, o državnom trošku, bez spomenika.

Ženidba Miloša Obilića

Tek pre tri godine, u Gradskom parku u Mladenovcu opštinske vlasti otkrile su bistu ovog zaboravljenog pesnika. Njeno livenje plaćeno je prilozima dijaspore.

Muziku za „Delije“ komponovao je Božidar Joksimović. Godine 1901. on je napisao prvu srpsku operu „Ženidba Miloša Obilića“. A pre šest godina pevač Željko Joksimović „prekomponovao“ je delo svog učenijeg prezimenjaka pa je nova verzija „Delija“ bila himna „Serbija open“... Stihovi „Igrale se delije nasred zemlje Srbije“ Milorada Petrovića Seljančice nalaze se u „Antologiji srpskih svečanih pesama“.

„Delije“

Igrale se delije
Igrale se delije,
Nasred zemlje Srbije,
Sitno kolo do kola,
Vilo se do Stambola.
Svira frula iz dola,
Frula moga sokola,
Sitno kolo do kola,
Vilo se do Stambola.
Čulo se do Stambola,
Carskog grada ohola,
Igra kolo do kola,
Ne haje za Stambola.

BONUS VIDEO:

Ovako je RS uz pesmu proslavila praznik