Tog januara bilo je ledeno hladno u Novom Sadu, Dunav je bio zaleđen i natopljen krvlju. Nezapamćeni masakr je počeo na Božić i trajao je sve do 29. januara. Novi Sad je između 21. i 23. januara 1942. bio sav obojen krvlju nevinih žrtava, dok su ubijanja u južnoj Bačkoj trajala puna 22 dana. Hortijevi fašisti su išli od kuće do kuće, od vrata do vrata, silom izvodili ljude, odvodili ih, ubijali mučki, metkom u potiljak, bacali tela u kamione, iz kamiona u zaleđen Dunav, ili su ih žive bacali pod led. Starce, decu, žene ... čitave porodice samo

zato što su bili Srbi, Jevreji, Romi. Tog jezivo krvavog januara 1942. godine, u zverskom pogromu, Novosadskoj raciji, kakav civilizacija ne pamti, našem gradu i narodu je zauvek ostala trauma. Čovečanstvu je zauvek ostala opomena. I danas smo sabrani i složni, na mestu koje svedoči o fašističkom bezumlju, na mestu najveće novosadske tuge - kod spomenika „Porodica“ na novosadskom Keju žrtava racije. Zloglasnog zločina treba da se sećamo ne zato da bismo bili ljuti i ogorčeni, ili da bismo na mržnju odgovarali mržnjom, već da bi nas to bolno sećanje ojačalo u daljoj borbi protiv fašizma, antisemitizma, protiv patološke mržnje i zla. Želim da se ovakav zločin nikad nikom ne ponovi. Neka je večna slava svim nevino stradalim u Novosadskoj raciji. Budimo uvek svesni njihove žrtve, čuvajmo sećanje na njih, i borimo se protiv onoga što nas je zavilo u crno. Slava im.

VUČEVIĆ: OVO JE MESTO NAJVEĆE TUGE U NOVOM SADU, OBOJENO KRVLJU NEVINIH ŽRTAVA Foto: Grad Novi Sad

(Foto: Grad Novi Sad)