Iako će mnogi ljudi blaže oblike fizičkog nasilja u porodici povezati sa patrijahalnim modelom ponašanja i vaspitanja i tako ga opravdati, sve više se prepoznaje opasnost koja dolazi od njega.

Nasilje u porodici je vrlo kompleksan problem koji se u našoj sredini pomalo gura pod tepih. To nekada čine i same žrtve nasilja jer osećaju sramotu i zbog toga probleme zadržavaju unutar porodice.

U većini slučajeva žrtve fizičkog i psihičkog nasilja su žene, a uz njih i deca, iako su najčešće pasivni posmatrači nasilja prema majci. Da bi se sprečilo da nasilje u porodici eskalira, neophodno je da se prepozna i prijavi na vreme. Žrtvama nasilja u porodici može da se pomogne jedino ukoliko se nasilje prijavi, a nasilnik spreči u daljem vršenju nasilja predviđenim pravnim merama.

Delikatnost porodičnih odnosa i međuzavisnost članova porodice često ometa ili onemogućava blagovremeno delovanje i sprečavanje akta nasilja. Žene su često ekonomski zavisne od svojih supružnika i nemaju gde da odu kako bi se sklonile od nasilja. Takođe, neretko smatraju da odvajanje dece od njihovog oca sa razvodom šteti deci kojima otac neće više biti posvećen u istoj meri.

Ovakva ubeđenja su korak unazad i vrlo je bitno osvestiti ih kod žrtava nasilja u porodici i osnažiti ih da preduzimaju neophodne korake u rešavanju problema.

I psihološko nasilje boli

U odnosu na fizičko nasilje, koje uglavnom ostavlja vidljive tragove na telu, psihičko nasilje je mnogo teže dokazati pa se znatno ređe prepoznaje pa samim tim retko i prijavljuje. Psihološkim nasiljem se smatra svakodnevno ponižavanje, vređanje, kao i pretnje. Ono takođe ostavlja posledice po psihičko zdravlje žrtve, na njeno samopouzdanje i kvalitet života.

Psihološkim nasiljem nasilnik pokušava da žrtvu učini nesposobnom da se brani i zavisnom od sebe. Žrtve polako gube nezavisnost i samopouzdanje, te se sve teže odlučuju da izađu iz zatvorenog kruga nasilja. Nasilnici vrlo često pokušavaju da žrtvama nametnu osećaj krivice, i tako ih održavaju u podređenom položaju kontrolišući ih – kaže nam advokat Čamagić Kristina.

Psihološko nasilje se obično održava u dugom vremenskom periodu. Može se opisati kao manipulativno postupanje kojim se narušava lični integritet žrtve, nezavisnost, sloboda mišljenja i odlučivanja. Kroz vreme ono prelazi u otvorenje pretnje, pa i fizičko nasilje. Upitana kako da, sama žrtva ili okolina, prepozna nasilje u porodici advokat Kristina Čamagić kaže da postoji više oblika nasilja u porodici, stoga:

Psihološko nasilje prepoznajemo kao:

Stalno kritikovanje intelektualnih sposobnosti i/ili izgleda žrtve

Ponižavanje i omalovažavanje, često i pred drugim osobama

Kontrolisanje kretanja žrtve

Težnja ka izolaciji žrtve kroz remećenje njenih socijalnih kontakata

Vikanje i izgovaranje psovki

Agresivno nametanje stavova i stila života

Upućivanje pretnji žrtvi u smislu fizičkog povređivanja ili dovođenja u životnu opasnosti

Emocionalno uslovljavanje

Optuživanje žrtve za životne neuspehe

Sugerisanje da je žrtva sama kriva za nasilje koje joj se dešava..

Ekonomsko nasilje

Pored psihičkog i fizičkog nasilja, danas se prepoznaje i ekonomsko nasilje prema članovima porodice. Ekonomsko nasilje se prepoznaje kao stroga kontrola raspolaganja novcem ili sprečavanje slobodnog raspolaganja novcem, zabranjivanje rada i privređivanja, a sve kako se žrtva ne bi osamostalila. Ovaj vid nasilja je neodvojivo vezan sa psihičkim nasiljem, uz pomoć koga se i održava u dužem periodu. Žene su najčešće izložene ekonomskom nasilju u periodu trudnoće i nakon rađanja dece, kada su prirodno sprečene da rade.

U rešavanju problema nasilja u porodici žrtvama su na raspolaganju:

Policija za prijavljivanje slučajeva nasilja u porodici

Centar za socijalni rad sa svojim Savetovalištem za brak i porodicu

Nekoliko nevladinih organizacija koje doprinose širenju informacija o problemu nasilja u porodici

Advokati u svrsi pružanju pravne pomoći i savetovanja

Najbliže okruženje (prijatelji i rođaci) od koga ne treba sakrivati da se dešava nasilje u porodici.

Budući da je prvi korak u rešavanju problema prijavljivanje nasilja i podnošenje prijave protiv nasilnika, žrtvama se savetuje da potraže besplatnu pravnu pomoć ili da sami izaberu advokata koji će ih usmeriti kako da pred institucijama zaštite svoje lične interese.

Takođe, jako je važno naglasiti, kako ističe naša sagovornica advokat Kristina Čamagić, ko se, u smislu Porodičnog zakona Republike Srbije, smatra članom porodice, a to jesu supružnici ili bivši supružnici, deca, roditelji i ostali krvni srodnici, kao i lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo, lica koja aktuelno žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu, sadašnji ili bivši vanbračni partneri, zatim lica koja su bila ili su i dalje u emotivnoj vezi, odnosno lica koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikad nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

(Kurir)