Karantin, koji je tokom prošle godine uvela većina zemalja, ubrzo je pokazao svoju lošu stranu povećanjem procenta nasilja

Vreme izolacije dodatno je pojačalo porodično nasilje. Žrtve i nasilnici danima su bili zatvoreni u istim prostorijama, što je rezultiralo većom stopom nasilja. Stroga ograničenja kretanja, policijski čas, karantin, mere koje su države nametnule kako bi se izborile sa koronavirusom, doprinele su smanjenju širenja zaraze, ali su dovele do porasta stope nasilja u porodici. Pritom, ne treba zaboraviti da mnoge žene nisu ni bile u mogućnosti da prijave nasilje.

Eskalacija nasilja

Prisilna izolacija znatno je povećala rizik od porodičnog nasilja, ocena je stručnjaka i organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) aprila prošle godine saopštili su da su tokom prvog meseca vanrednog stanja primili tri puta veći broj poziva nego ranije. Njima se u tom periodu u proseku obraćalo više od 50 žena nedeljno za pomoć.

- Mnoge od njih nisu mogle da pozovu, jer su se plašile da će ih nasilni partneri čuti, da će nakon toga nasilje eskalirati i da će im biti onemogućeno da pobegnu iz kuće - kažu u AŽC.

One koje su u tome uspele navodile su da su vanredno stanje, izolacija ili policijski čas u Srbiji „uticali na intenzitet nasilja koje sada trpe“.

Tokom 2020. ubijeno 26 žena

U 2020. godini 26 žena u Srbiji ubio je partner ili član porodice, a još u pet slučajeva se sumnja da se radi o femicidu.

- Sve žene poznavale su učinioca. Devetnaest žena ubili su partneri (sadašnji/bivši; bračni/vanbračni). Šest žena ubijeno je od strane drugih članova porodice. Jednu ženu je ubio komšija, za kog mediji navode da ju je prethodno silovao. Najmanje 30 dece ostalo je bez majke, među njima 11 maloletnih - navodi se u saopštenju AŽC za 2020. godinu.

S druge strane, prema podacima UN, 137 žena širom sveta svakodnevno ubije partner ili član njihove porodice. Na godišnjem nivou, oko 50.000 žena strada od onih kojima bi trebalo da veruju.

· Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje