Gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević ističe da tokom pandemije nije zabeležen veći broj prijava nasilja nego inače

U prvih devet meseci 2021. godine evidentirano je 3.718 novih prijava nasilja u porodici, što je približno isti broj kao i prošle godine u istom periodu. Najveći broj žrtava nasilja bile su osobe ženskog pola, koje su uglavnom izložene fizičkom nasilju od strane sadašnjih ili bivših partnera, kaže za Kurir Nataša Stanisavljević, gradska sekretarka za socijalnu zaštitu.

- Ovom problemu poslednjih nekoliko godina naše društvo i institucije posvećuju puno pažnje i naš odgovor je jasan - to je nulta tolerancija prema bilo kom obliku nasilja.

Ona smatra da moramo da težimo da promenimo uvreženo mišljenje da nasilje nije privatna stvar, već društveni problem.

- Težimo prevenciji nasilja i podizanju svesti žena da je nasilje nedopustivo, da predstavlja ozbiljan oblik kršenja ljudskih prava i da postoje mehanizmi pomoći. Veoma je važno da svi shvatimo da nasilje nije privatna stvar, da šamar nije ljubav, mi nastojimo da ohrabrimo žene da prijavljuju nasilje, da znaju da nisu same, svako od nas ko ima saznanja da se negde nasilje dešava to mora i da prijavi, jer tako nekome možemo da spasemo život! Takođe, posebno smo ponosni na program prevencije nasilja nad ženama koji se sprovodi u Gradskom centru za socijalni rad. To je grupni program namenjen ženama koje žele da se informišu o partnerskom nasilju, steknu određena znanja za prepoznavanje nasilja, osnaže se u cilju izlaska i reagovanja na nasilje - navodi Stanisavljevićeva, dodajući da žene koje su trpele nasilje imaju pravo na finansijsku pomoć:

- Tokom proteklih godina utočište od nasilnika u sigurnoj kući potražile su žene različitog nivoa obrazovanja, od onih koje imaju samo osnovnu školu do žena koje su magistri i doktori nauka. One imaju pravo na još jednu šansu, a to je moguće ukoliko se finansijski osamostale. Upravo je i usluga Prihvatilišta za žene i decu žrtve nasilja u porodici usmerena na uspostavljanje osećaja sigurnosti kao osnove za dalji napredak i osnaživanje žena žrtava nasilja u porodici, radi podizanja njihove sposobnosti za bezbedan život i uključivanje u zajednicu. Većina žena bila je ekonomski zavisna od nasilnika ili zlostavljača, i to je često jedan od najvećih problema, zbog čega su i trpele nasilje toliko godina. Zbog toga smo i omogućili stalnu mesečnu novčanu pomoć za lica prema kojima je izvršeno nasilje u porodici. Novčanu pomoć je u prvih deset meseci ove godine mesečno koristilo 18 žena - navela je ona.

Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje