Za deceniju i po na vlasti, od 2000. do 2016. godine, Demokratska stranka je u Vojvodini isfabrikovala brojne afere koje su, maltene, rezultirale ekonomskom propašću severne pokrajine. Nizale su se jedna za drugom: gašenje Razvojne banke Vojvodine i Tesla banke zbog dugova, kriminalne i korupcionaške afere s Razvojnim fondom Vojvodine i Fondom za razvoj novih tehnologija, dvorac Heterlend, samo su neke od neslavnih tekovina bivše vlasti u Vojvodini.

Nagomilane afere, Vojvodina pod Pajtićem postala najnerazvijeniji deo Srbije

Kolike su razmere pogubnog upravljanja pokrajinom možda najbolje ilustruje činjenica da je u periodu od 2000. do 2016. kroz budžet Vojvodine prošlo više od šest milijardi evra! Umesto da taj novac napravi značajnu kvalitativnu razliku u životu svih Vojvođana, u vidu nove putne infastrukture, kanalizacionih mreža, škola,vrtića, bolnica…. Od novca koji je prošao kroz ruke pokrajinske administracije na čijem je čelu godinama bio Bojan Pajtić, ne samo da građani nisu imali koristi, već je umesto toga Vojvodina, prema statističkim podacima, postala najnerazvijeniji deo Srbije.

Decenija i po razaranja i pustošenja privrede

Tako je, pre desetak godina, Vojvodina prednjačila po broju nezaposlenih sa čak 27,2 odsto. U Beogradu je stopa nezaposlenosti tada bila 22,7 odsto, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 24,9 odsto, a u regionu Južne i Istočne Srbije 26,9 odsto. Broj nezaposlenih građana iz godine u godinu se povećavao, pa je tako stopa nezaposlenih u aprilu 2012. godine iznosila 25,5 odsto, što je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u tom trenutku bilo 3,3 odsto više nego u istom mesecu 2011. godine.

300.000 radnika ostalo bez posla, od čega samo 80.000 u Novom Sadu

Otprilike u to vreme došlo do ekonomske katastrofe koja je rezultirala da više od 300.000 radnika ostane bez radnih mesta u Vojvodini, od čega oko 80.000 samo u Novom Sadu. Bile su potrebne godine da se ovako sumorna statistika promeni i da Vojvodina postane dobro mesto za život. U tom periodu, u poslednjih devet godina, nezaposlenost u Srbiji pala je sa tadašnjih 26 na sadašnjih 11 odsto.

Ekonomski progres Novog Sada, ukupno 29 investicija i sa Zapada i sa Istoka

Nakon promene vlasti u Novom Sadu 2012. Godine, u proteklih desetak godina se u vojvođansku prestonicu slilo čak 29 krupnih investicija, što je rezultiralo otvaranjem novih 11.500 radnih mesta. Ono što je izuzetno za Novi Sad je da se u njega slivaju investicije kako sa Istoka tako i sa Zapada.

Nidek, Kontinental, Beri Kalebo

Samo tokom prošle godine strani investitori su potpisali sporazume o ulaganju i uložili 262,9 miliona evra: Nidek, Kontinental i Beri Kalebo. O veličini i efektima samih investicija svedoči činjenica da će ova poslednja, Kontinentalova, prema procenama sama da uveća BDP Srbije za više od 2 odsto.

Nezaposlenost pala za 54 odsto

Sve one se pozitivno oslikavaju i na sam grad. Pored toga što je Novi Sad uspeo da se čvrsto pozicionira među značajnijim investicionim destinacijama u ovom delu Evrope i sve češće je nazivan domaćom “Silicijumskom dolinom”, budžet Novog Sada, koji se troši na brojne projekte, udvostručen je na 34,46 milijarde evra. A nezaposlenost je od 2012. do 2019. godine pala za 54 odsto, tj. sa 29,8 na 13,9 hiljada nezaposlenih.

Crno na belo

Stopa nezaposlenosti:

2012. – 26%

2021– 11%

Minimalna zarada:

2012.– 12.000 dinara

2021.– 35.000 dinara

Prosečna zarada

2013. …..50.043. dinara

2014.……73.098 dinara