SILVIJA SLAMNIG, JEDNA OD VODEĆIH DAMA KURIR TELEVIZIJE: Imamo predrasude prema političarima

Ona nije slučajno jedno od prepoznatljivih lica Kurir televizije, već neko ko je polako, korak po korak, stigao do vrha. Političko novinarstvo je njen fah, a zašto je među najboljima pokazala je i u ovom razgovoru

- Kad govorimo o najbitnijim političkim ličnostima, dodala bih da u studiju „Usijanja“ još nije bio predsednik države Aleksandar Vučić, mada smo pre nekoliko meseci radili veliki intervju za Kurir televiziju, ali iz Budimpešte. To mi je profesionalna želja za naredni period. U poslednjoj emisiji 2021. godine gostovala je premijerka Ana Brnabić. Naravno, tokom godine bili su ministri iz Vlade, narodni poslanici, predstavnici opozicionih stranaka, nedavno sam vodila vrhunsku političku debatu između Borisa Tadića i Gorana Vesića, to je bilo izuzetno zapaženo. Biće toga još...

KAKO DO EKSKLUZIVE

Šta je još značajno osim pronaći pravog sagovornika?

- Da, pored samog gosta važan je i tajming. Ako bismo se prisetili jednog mog intervjua iz oktobra, bilo je pitanje kog gosta bih želela da vidim u „Usijanju“. Tada sam odgovorila: glumca Branislava Lečića. U tom trenutku on je bio ekskluziva jer se nigde, ni u jednom mediju, ni elektronskom ni štampanom, nije pojavljivao nakon optužbi Danijele Štajnfeld. Prvi put je javno o tome govorio upravo kod mene. I to nije nešto što se tek tako desi, posreći, to je nešto na čemu se posvećeno radi i što se planira.

Da li lako dolazite do teško dostupnih gostiju?

- Zapravo, teško. Metaforički, ponekad je potrebno 40 dana rada na tome da dođe gost na tih 40 minuta koliko traje „Usijanje“. Naša emisija ide šest dana nedeljno i najčešće pozivamo goste u 12 časova za 19.20, kad počinje program uživo, jer se najpre oslanjamo na aktuelnu temu tog dana. To je kolektivni rad kolegijuma i divnih kolega Jelene Pejović i Dobrice Bajića, mi zajedno činimo „Usijanje“. Naravno, dogovori s gostima koje sam prethodno pomenula traju mnogo duže.

KAD SE UGASE KAMERE

Imate li svoj lični utisak o ljudima koji su izabrani da rešavaju najteže probleme države i društva?

- Imam. Kad se kamere uključe, lični utisak je nebitan.

Koje biste teme i političare izdvojili kao poseban uspeh kojim ste bili zadovoljni nakon emisije?

- Taj poseban uspeh, kako kažete, za nas na televiziji predstavlja rejting, šer, broj gledalaca, broj pregleda na Jutjubu, ali je važno i kad gost da informaciju koju i drugi mediji prenesu ili sutradan razviju priču na osnovu nje. Da ih ne nabrajam...

Na kojim osnovama se gradi odnos uzajamnog poverenja između vas i gostiju? Šta tražite, a šta dobijate?

- Ono što ja nudim je profesionalan pristup, a za ono što tražim političari su vrhunski ispraksovani da ne daju. To su precizni odgovori. Često se dobije više opšte priče, a manje konkretne.

Imate li nekog iz sveta politike ko može uvek da „uskoči“ u program?

- Dobri smo onoliko koliko imamo te koji uvek mogu da „uskoče“, a još bolji ako smo toliko spremni da nam oni nisu potrebni da „uskaču“.

Da li se sprijateljite s nekim od političara? Kakvi su kad se ugase kamere?

- Imam korektne odnose s ljudima iz sveta politike. Mislim da ljudi često imaju nepravedne predrasude prema političarima, ta paradigma treba da se menja.

Često misle da je to esnaf koji je tu samo zbog ličnih interesa, koristi, bogaćenja. Ne mislim tako. Političari su pre svega posvećeni svom poslu, bez radnog vremena, s dobrim obrazovanjem i s vizijom da menjaju stvari nabolje. Kad se ugase kamere, ili pre nego što se upale, razgovaramo i o temama koje se ne tiču posla i do sada je retko ko ostavio negativan utisak.

DEVOJKE VOLE DA PUTUJU

Veoma ste radni i vredni, posvećeni profesionalac. Gde nalazite luft posle takvih napora, ima li pravog predaha?

- Umem i da radim, ali i da se opuštam. Moja ljubav su spa, sauna, masaža, automobil i odlazak van Beograda, putovanja u inostranstvo kad je prilika za to. Energiju mi daje i ćerka. Otkad imam nju, svet je nova dimenzija, a za moju sreću bilo koje vrste preduslov je da je ona dobro, kao i svakom roditelju. Veoma sam posvećena tome da je naučim da bude zrela, samostalna, da ume da koristi sopstvenu logiku, gradi svoj stav, da poštuje tuđi. Pružamo joj ogromnu ljubav, ali zahtevamo disciplinu. Krajnost na bilo kojoj strani od te dve je promašaj.

Isidora sada ima pet i po godina. Kako uspevate da uskladite porodične obaveze s radnim vremenom?

- Kad vremena ima malo, mnogo se bolje organizuje. Moje radno vreme je vrlo nezahvalno, jer se kamere gase u osam uveče. Ogromna prednost je što mi je posao na deset minuta hoda od kuće, kao i vrtić, a i Isidorina buduća škola. Dok nisam bila roditelj, reči „dobra organizacija“ koje sam slušala od drugih zvučale su mi kao neka floskula, a sada to i sama ponavljam. Zahvaljujući tome, evo, u nedelju smo Isidora i ja stigle i da spremimo doručak, sredimo stan, odemo u pozorište na predstavu, na klizanje, u šoping centar po poklon njenoj drugarici, u goste...

Novogodišnje praznike proveli ste u Istanbulu. Volite Tursku ili...?

- Volim putovanja. Slučajno mi je ovo sedmi put u Turskoj, mada prvi u Istanbulu. Isidora i ja često putujemo same. Čak i na more, jer moj muž nije ljubitelj letovanja, obećava da će ove godine ići. Prvi put smo krenule same u inostranstvo na 10 dana kad je ona imala tek dve i po godine. Od tada smo nas dve devojke najbolji tandem, bile smo same u Španiji, Grčkoj, tri puta u Turskoj, Egiptu, sada planiramo Zanzibar. Obožavam akciju!

Udati ste za kolegu. Priča li se u kući o politici, ili je ostavite ispred vrata doma?

- Priča se, zašto da ne. Ko bi se bolje razumeo nego nas dvoje... Kad se u partnerskom odnosu stvore teme koje se ostavljaju za ispred vrata doma, kao što kažete, tada se otvaraju vrata za udaljavanje. To nije slučaj kod nas.

Ljilja Jorgovanović