Neretko u našoj javnosti možemo čuti da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uništio opoziciju. Najčešće te reči dolaze iz usta istih onih koji se smatraju tom „jedinom pravom“ liberalnom, građanskom i kosmopolitskom opozicijom u Srbiji. Međutim, na možemo, a da se ne zapitamo koliko u tome ima istine. Odnosno, da li je Aleksandar Vučić zaista krivac za trenutno stanje na tom delu srpskog opozicionog spektra

Za početak moramo naglasiti da je uobičajena praksa u demokratskom višepartijskom sistemu da vlast deluje u pravcu slabljenja opozicije. Partije se kroz opozicionu borbu dokazuju i nameću glasačima, kao neko ko je sposobniji od vlasti i ko će bolje upravljati zemljom. Vlast, sa druge strane, radi potpuno suprotno. Trudi se da istu tu opoziciju diskredituje u očima birača, kao nekompetentnu da je zameni.

Neprirodno je da se vlast olakšava posao opoziciji

Neprirodno je da se vlast ponaša suprotno tome, odnosno da olakšava posao opoziciji. Time bi ne samo potkopala svoje pozicije već i celokupan demokratski sistem. Opozicija kroz upornu i mukotrpnu borbu za vlast dokazuje svoj kvalitet pred biračima. Opoziciono delovanje je zato ništa drugo do demokratski test koji svaka partija mora proći, kako bi se uopšte pokazala sposobnom da vrši vlast. Jer, ako nije dorasla da pobedi na izborima, kako će biti spremna da izađe na kraj sa mnogo većim izazovima koje vršenje vlasti nosi sa sobom.

Zahvatilo ih opšte rasulo

Na osnovu svega rečenog možemo zaključiti da Aleksandar Vučić nije uništio opoziciju. Naprotiv, on i njegova partija ponašali su se kako vlast i treba da se ponaša. Beskompromisno su branili svoju politiku i uspešno su prezentovali svoje rezultate građanima Srbije. Međutim, to ne menja činjenicu da su oni koji govore o tome da je opoziciju zahvatilo opšte rasulo potpuno u pravu. Ukoliko za to nije kriva sadašnja vlast, postavlja se pitanje gde onda možemo pronaći krivca? Odgovor se nameće sam po sebi, pa upravo u istoj toj opoziciji. Tačnije, da budemo potpuno precizni, u onom ko je na takav način predvodi da je stanje haosa postalo njena realnost.

Boris Tadić: Odbor DS na čelu sa Djilasom me je obmanuo i tako sam izgubio izbore

Nema dileme da je današnji vođa tog opozicionog bloka u Srbiji Dragan Đilas. Isti čovek koji je od 2012. razbijao DS, partiju koja je trebalo da bude okosnica tog dela opozicije. Još tokom izbora 2012. godine, po rečima Borisa Tadića, upravo je Beogradski odbor DS-a “omanuo“, što ga je koštalo pobede na predsedničkim izborima. Tadić neretko ukazuje da se to nije desilo slučajno i da je Đilas već tada planirao da ga se „reši“ i preuzme stranku. Na kraju to se i dogodilo. Đilas je došao na čelo DS-a, nakon čega se obračunao sa svima onima, poput Vuka Jeremića, koje je smatrao konkurencijom u partiji. Na kraju je istu tu prezaduženu i podeljenu DS napustio i formirao svoju stranku. Eto, kratkog pregleda razbijanja opozicije u poslednjih 12 godina.

Svi koji se usprotive lideru SSP dobiju etiketu lažne opozicije

Međutim, tu se priča ne završava. Danas, Đilas kontroliše dobar deo medija u Srbiji, preko kojih pokušava da upravlja opozicionim partijama. Prostor u tim medijskim kućama dobijaju samo oni koji su spremni da ga bezpogovorno slede, dok oni koji se tome usprotive dobijaju etiketu „lažne opozicije“ i „Vučićevih sluga“. Upravo je to još jedan važan segment kada govorimo o razbijanju jedinstvenog opozicionog fronta. Jednostavno rečeno, u pokušaju da pod svaku cenu stavi što širi spektar opozicionih partija pod svoju kontrolu, Đilas je naišao na otpor. I to na prvom mestu onih koji u njemu vide krivca za stanje u opoziciji, ali i za slabu podršku birača.

Duboko komprimitovan u javnosti

Očigledno je najbolnija tačka opozicije to što je njihov neformalni lider duboko kompromitovan u srpskoj javnosti. I nije ga diskreditovala sadašnja vlast, koja ukazuje na kontroverzan način njegovog bogaćenja, već se on kompromitovao sam, svojim „spektakularnim poslovnim podvizima“ dok je bio na vlasti.

Nije tajna da je privatna firma Dragana Đilasa prihodovala 619 miliona evra u periodu vladavine DS-a. Čak i da je to realizovano na potpuno legalan način, sama činjenica da je prihod ostvaren dok se gazda firme nalazio u vlasti, trajno diskredituje takvu osobu. I to ne samo kada govorimo o mogućnosti da bude lider opozicije, nego da se uopšte bavi politikom. U svakom demokratskom društvu, neko takav, bio bi zauvek ostrakovan iz političkog života.

Pobeda na izborima je nemoguća bez snažnog lidera koji uliva poverenje biračima. Dok god je Dragan Đilas vođa tog dela opozicije ona nema šansu za uspeh. Pokušaji da se Đilasa sakriju iza nekog nestranačkog kandidata neće promeniti ključnu činjenicu. Svi će i dalje znati, i birači i opozicioni aktivisti, da on stoji iza svega. A to je pretežak balast i za bolje organizovanu opoziciju od srpske danas.

nsuzivo.rs