Decenije nebrige, neplanskog poslovanja, ali prevashodno neulaganja u železničku infrastrukturu, dovele su do totalnog urušavanja ove transportne grane, njene zapuštenosti i propadanja pruga.

Vozovi koji pri brzinama od četrdeset kilometara na sat iskaču iz šina zbog neredovnog održavanja, bili su slika i prilika stanja u železnici. Dok su evropskim prugama još pre nekoliko decenija jurili vozovi brzinom između 200 i 300 kilometara na sat, kod nas su neobezbeđeni pružni prelazi, višečasovna zakašnjenja i dotrajali putnički vagoni i lokomotive, bili tužna svakodnevica zahvaljujući nemaru demokrata tokom njihove vladavine.

Koliko je železnica u Srbiji zaostala, najbolje se uočava ako se zna da je prosečna brzina na domaćim prugama oko 40 kilometra. Drugačije rečeno, samo nekoliko kilometara brže od prvog voza koji je saobraćao na tek sagrađenoj pruzi Beograd – Niš u septembru 1884. godine!

STANISAVLJENIĆ: STRANI INVESTITORI PRVO PITAJU DA LI U BLIZINI POSTOJI MODERNA PRUGA

Nenad Stanisavljević, PR menadžer “Infrastrukture železnice Srbije” naglasio je da se sada u našoj zemlji radi na modernizaciji železničke infrastrukture, pre svega na izgradnji brzih pruga, posebno na deonici Beograd – Novi Sad. On je potvrdio da su vozovi u Srbiji išli 40 km na sat, a da se to sada menja i da će u narednih nekoliko godina taj posao biti završen.

– Prvo što strani investitori pitaju jeste da li u blizini postoji pruga, moderna i savremena železnica, jer železnica pokazuje snagu jedne države – rekao je Stanisavljević i ocenio da je potrebno 4 i po godine da se podigne železnica na nivo koji je potreban privredi i građanima.

– Rok trajanja pruge je 25 godina, nakon čega treba da se modernizuje, rekonstruiše ili zameni, a mi u Srbiji imamo pruga koje čitav vek nisu rekostruisane. Teško je za par godina nadoknaditi toliko zaostajanje – ocenio je on.

BRNABIĆ: OD 2014. GODINE ULOŽENO VIŠE OD 600 MILIONA EVRA U ŽELEZNICE

Železnički saobraćaj je, pored vodenog, najznačajniji vid transporta, a mi smo od 2014. godine, kada smo počeli da ulažemo u železnice, uložili više od 600 miliona evra, istakla je nedavno predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, potvrdivši da će Srbija uložiti šest milijardi evra u projekte za koje sada razvija projektnu dokumentaciju, ili uz pomoć EU radi na studijama opravdanosti i uticaja na životnu sredinu.

Najvažniji projekti su brza pruga Beograd – Budimpešta, u koju se ulažu dve milijarde evra i železnički Koridor 10 u koji će, uz podršku EU, Evropske razvojne banke i Investicionog fonda za Zapadni Balkan biti uložene dve milijarde – precizirala je ona.

ZAVIDAN BILANS ULAGANJA U POSLEDNJIH SEDAM GODINA

U proteklih sedam godina završena je rekonstrukcija 227 kilometara magistralnih i 529 kilometara regionalnih pruga, ukupno oko 750 kilometara pruga u Srbiji. Pored toga, u toku je priprema dokumentacije za modernizaciju i rekonstrukciju još oko 720 kilometara magistralnih pruga u Srbiji, što treba da se realizuje u narednih nekoliko godina.

Reforma železnice jako je važna, imajući u vidu mnoge pogodnosti koje ima u odnosu na drumski saobraćaj: manji eksterni troškovi, manja emisije gasova, samim tim i efekat staklene bašte, manje saobraćajnih gužvi, manji troškovi akcidenata. Po jedinici prevezene robe železnički prevoz emituje 20 puta manje štetnih gasova nego drumski prevoz. Sve ovo su razlozi zbog kojih je od velike važnosti da Srbija konačno dobije zadovoljavajući železnički prevoz.

NOVI SAD I BEOGRAD – NIKAD BLIŽI!

Tako je i ova 2022. godina započela radovima na rekonstrukciji i modernizaciji na ukupno 300 kilometara pruga, a već od sredine marta građani će moći da se voze brzom prugom od Beograda do Novog Sada, i to brzinom od oko 200 kilometara na sat.

Paralelno uz rekonstrukciju pruge, renovira se i glavna železnička stanica u Novom Sadu, koja će posle gotovo 60 godina postojanja dobiti novi izgled. Prva faza radova podrazumeva rekonstrukciju staničnih koloseka na koja će stizati vozovi iz Beograda, nakon kojih se prelazi na ostale koloseke, te naposletku na enterijer i eksterijer same stanice, a planirano je i postavljanje lifta ka kolosecima. Biće rekonstruisane i sve druge železničke stanice na čitavoj deonici brze pruge sve do Beograda.

Takođe, planirano je da se do kraja 2024. godine nastavi rekontrukcija i do granice sa Mađarskom. Izgradnja pruge za velike brzine između Beograda i Budimpešte najveći je i najznačajniji investicioni i infrastrukturni projekat u ovom delu Evrope.

  • 4.093 kilometra iznosi ukupna dužina glavnih koloseka u Srbiji
  • 3.526 kilometara jednokolosečnih pruga i 283 kilometra dvokolosečnih pruga
  • 2.558 kilometara koloseka pruga je elektrificirano

Istorija srpske železnice

OD ZLATNOG DOBA DO SUNOVRATA

Železnički saobraćaj nekada je i te kako bio popularan u našoj zemlji. Za istoriju Jugoslovenskih železnica bitna je 1854. godina kada je u saobraćaj puštena pruga Lisava–Oravica–Bazijaš s konjskom, a novembra 1856. godine i s parnom vučom. Knez Milan Obrenović srebrnim budakom u julu 1881. godine udario je temelj Srpskim državnim železnicama. Tri godine kasnije, u avgustu 1884. prvi svečani voz na pruzi Beograd–Niš protutnjao je Moravskom dolinom. Mesec dana kasnije počeo je redovni saobraćaj.

Program modernizacije Jugoslovenskih železnica donet je 1964. godine, i on je predviđao masovno ukidanje uzanih i nerentabilnih pruga. Prva elektrificirana pruga na mreži JŽ– Beograd–Šid–državna granica (Zagreb) puštena je u saobraćaj 31. maja 1970. godine. Tokom agresije NATO snaga na SR Jugoslaviju, znatan deo pruga i postrojenja na mreži srpskih železnica je uništen ili onesposobljen.

Promo tekst