Profesor Poljoprivrenog fakulteta u Novom Sadu doktor Saša Orlović posvetio je život zelenilu i njegovom značaju za čoveka, a u razgovoru za NS Uživo otkriva šta je najbolje što je u Novom Sadu urađeno kada je reč o zelenim oazama, kao i o kakvim još projektima mašta.

Šef Katedre za hortikulturu i pejzažnu arhitekturu profesor Orlović kaže da odgovornost prema budućnosti znači da pažljivim odnosom prema prirodi kroz očuvanje i održivo korišćenje prirodnih resursa obezbeđujemo da i buduće generacije imaju čistu i zdravu životnu sredinu.

-Šume kao izuzetno važni delovi prirode su veliki izvor kiseonika, čistog vazduha, prečišćavaju zagađene vode, čuvaju i povećavaju biodiverzitet. Zato povećanjem površina pod šumama, sadnjom drveća povećavamo sve nabrojane funkcije, kaže Orlović.

On ističe da rešenja u novom GUP-u utvrđuju minimalno dozvoljeno procentualno učešće zelenila u odnosu na površine parcela ili kompleksa.

Svi budući kompleksi kao i pojedinačne parcele imaće obavezu povećanja ozelenjavanja visokom vegetacijom (drvećem), minimum 60%. Povećanje javnih zelenih površina u odnosu na važeći GUP je za više od 180 hektara, podseća Orlović.

Gradonačelnik Vučević najzaslužniji što se struka ceni

Kako smatra, veliki uspeh Novog Sada je osnivanje saveta koji se bavi zelenilom, a ističe i aktivnosti nastavnika i saradnika Katedre za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu Poljoprivrednog fakulteta i istraživača Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu.

-Omogućeno je uključivanje struke u aktivnosti na projektovanju, podizanju i održavanju zelenih površina u Novom Sadu. To se ogleda u tome što se projekti i planovi pregledaju u cilju optimalnog izbora biljnih vrsta kao i tehnologije osnivanja zelenila, kaže Orlović i ocenjuje da je gradonačenik Novog Sada Miloš Vučević najzaslužniji što se više nego ikad poštuju stavovi struke.

Orlović kao važan korak ocenjuje i akreditaciju dualnog studijskog programa Pejzažna arhitektura, što će omogućiti da najbolji studenti polovinu nastave imaju u JP Urbanizam, JKP Gradsko zelenilo i JKP Lisje gde će u praksi sticati znanja i iskustva, pa i doprineti uvođenju novih pristupa i tehnologija u javna preduzeća.

-Veoma je važno i uvođenje zalivnih sistema u parkove i drvorede što je uslov da imamo vitalne i funkcionalne zelene površine, smatra Orlović.

Građani moraju da shvate da je zelenilo naše da svi treba da ga čuvamo

Kako naš sagovornik ističe, neophodno je dodatno unaprediti održavanje zelenih površina, pre svega jačanjem ljudskih i tehničkih kapaciteta JKP Gradsko zelenilo jer se zelene površine povećavaju, a izazovi promena, pre svega klimatski, sve su veći.

Otpadne vode koje ne sadrže hemikalije može se u letnji mesecima koristiti za zalivanje

-Potrebno je da radimo i na svesti građana da preovlada shvatanje da je to zelenilo naše i da svi treba da ga čuvamo i održavamo. Cilj nam je da to zelenilo bude zdravo i vitalno jer tada najbolje obavlja svoje funkcije (sanitarno-higijensku, estertko-dekorativnu…). Zašto ne bismo tokom leta kada su sušni meseci otpadnu vodu koja ne sadrži deteržente, hemikalije, korisitili da zalijemo biljku ispred kuće, zgrade? Tako bismo pomogli biljakama kada im je pomoć zaista potrebna, kaže on.

Kada je reč o budućnosti Novog Sada, Orlović ima jasnu sliku:

-Danas Novi Sad ima nešto preko 90 000 stabala na zelenim površinama, a maštam o Novom Sadu koji će imati 200000 stabala i Central park. Maštam o Novom Sadu koji će imati delove parkova koji će biti osnovani od vrsta koje ispuštaju najviše isparljivih jedinjenja i najviše doprinose ljudskom zdravlju, poručuje on.

Površinski će biti impozantan, a pešačkom pasarelom biće spojen sa novim parkom između Detelinare i Novog naselja, istakao je pre nekoliko dana gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

nsuzivo.rs