Drveće u Novom Sadu od ovog proleća dobija posebnu negu. Radnici Gradskog zelenila počeli su, prvi u Srbiji, da sprovode folijarnu prihranu odraslih drvoreda u celom gradu i prigradskim naseljima.

To konkretno znači da će svako stablo dobiti neopohodne hemijske hranljive elemente, koji će pospešiti njegovu vitalnost, podstaći ishranu i razvoj, što je posebno važno da rast i zdravlje drveća koje raste u gradskim sredinama. Prihranjivanje je započeto sinoć, a vitamine i minerale, dobili su kesetenovi na Bulevaru vojvode Stepe, bulevaru Jaše Tomića, aleji Mike Antića.

– Folijarna prihrana preko lista je do sedam puta efikasnija od ishrane preko korena. Mlado lišće brzo usvaja i sprovodi hranljive elemente u druge delove biljke. Počeli smo s kestenima, jer on kao jedna od najosetljivijih vrsta u urbanim uslovima zahteva posebnu vrstu nege. U narednim danima nastavićemo da prihranjujemo i sve ostale vrste drveća – kaže Miloš Egić direktor JKP “Gradsko zelenilo”.

Danijela Andrić, pomoćnik direktora za održavanje zelenila ističe da je folijarna prihrana odraslog drveća značajna novina u poslovanju i da su do sada u celom regionu takvu vrstu nege dobijala samo mlada, tek zasađena stabla.

– Folijarna prihrana omogućava lakši i brži pristup makro i mikro hemijskih elemenata biljkama i poboljšava njihovu vitalnost, kondiciju i opšte stanje. Apliciranje hranljivih materija se vrši preko lista. Biljke translokaciono usvajaju hranljive materije i minerale i distribuiraju ih u ostale delove. Ovaj način tretiranja omogućava brzo delovanje na primarni metabolizam, izuzetno je efikasan pri unosi mikroelemenata i drastično unapređuje zdravlje stabala u urbanim sredinama – kaže Danijela Andrić.

Novosadskom drveću biće obezeđene dodatne količine azota i drugih minerala koji obezbeđuju bujnost lisne mase, razvoj korenovog sistema i stabla.

– Smesa nije škodljiva ni za ljude, ali ni za insekte ili druge vrste živih organizama. Prihranjivanje drveća preko krošnje obavlja se specijalizovanim atomizerima za visoko drveće koji omogućuju nanošenje hranljivih čestica pod visokim pritiskom. Svojom konstrukcijom omogućavaju optimalnu potrošnju energije i sredstva za prihranu, kao i ravnomerno nanošenje preparata na čitavu lisnu površinu stabla – ističe Andrićeva.

U Novom Sadu ima blizu 100 hiljada stabala, a u poslednjih 10 godina, broj drveća se uvećao za oko 50 odsto. Posađeno je 54.216 novih sadnica drveća u gradu i prigradskim naseljima. U svim gradskim parkovima izgrađen je moderni zalivni sistem kap po kap, koji će ove godine biti izgrađen i za zalivanje drvoreda na Bulevaru Mihajla Pupina.

Grad Novi Sad