Vojvođanski brend i institucija sa reputacijom regionalnog lidera kada je reč o sajamskim priredbama, Novosadski sajam, ušao je u 100. godinu postojanja. Pripreme za obeležavanje prvog veka najstarije sajamske kuće u Srbiji koje je planirano za proleće 2023. uveliko su u toku.

Organizacioni odbor punom parom angažovan je na pripremama manifestacija kojima će biti obeležen ovaj jubilej.

Planirana je izrada monografije i promo filma koji će obeležiti istoriju najveće sajamske kuće u našoj zemlji, kao i o uključivanje svih relevantnih institucija, koje bi svojim idejama pomogle da se jubileji obeleže svečano i na visokom nivou. Svečana akademija biće centralni događaj, a gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević, predložen je za počasnog predsednika ovog organizacionog odbora.

Vek postojanja Novosadskog sajma govori o njegovom kvalitetu, ali i o našoj vitalnosti koja nam omogućava da rame uz rame sa drugim evropskim narodima razvijamo i negujemo trajne vrednosti.

Tokom svog postojanja, od prvih trgovačkih i zanatskih izložbi, pa sve do današnjih modernih manifestacija, ovaj sajam je uspešno ispunjavao svoju misiju obezbeđujući privredi pristup inovacijama i najmodernijim svetskim tehnologijama, kao i pristup svetskom tržištu za plasman naših proizvoda.

Novosadski sajam neprekidno napreduje i svake godine modernizuje način na koji predstavlja najnovija dostignuća u različitim privrednim granama.

shutterstock-2160091891.jpg
Shutterstock 

Najstarija sajamska kuća ključno je mesto na kojem se susreću privrednici i gde se predstavljaju nova tehnološka dostignuća već čitav vek, a istorijat i tradicija Novosadskog sajma daju podršku za buduće uspehe i u narednih 100 godina.

Međunarodni poljoprivredni sajam, kao najvažnija manifestacija Novosadskog sajma koja sledeće godine slavi 90. godišnjicu postojanja, je istovremeno i najvažniji sajam te vrste u ovom delu Evrope.

Srbija ima ogroman poljoprivredni potencijal za čiji će razvoj baš Novosadski sajam igra značajnu ulogu.

Sajam spaja pokidane veze i sastavlja narode.

– Pored nemerljive uloge za privredu Grada i naše države, za Novosađane sajam ima i posebnu vrednost kao mesto druženja i raznovrsnih programskih sadržaja, istakao je svojevremeno prvi čovek Novog Sada Miloš Vučević.

-Sajam koji je u svetu prepoznatljiv pod imenom „Novosadski“, zajedno sa Novim Sadom živi i raste 100 godina, a kao takav će biti prepoznatljiv i u narednih narednom veku- dodao je Vučević.

Od lokalnih izložbi stoke do sajamskog lidera regiona

Godine 1888. održana je Prva izložba poljoprivrednih proizvoda u Bačko-Bodroškoj županiji. Za 1923. godinu se vezuje početak kontinuiranog organizovanja sajmova. Na prvoj izložbi rasne stoke, koje je organizovalo Akcionarsko društvo za izložbe i sajam uzoraka, od kojeg nastaje institucija Novosadski sajam;

Godine 1931. bilo je izloženo: 1039 grla goveda, svinja, pastuva, ovaca i koza, zatim veterinarski lekovi, stočna hrana, semena, mlečni porizvodi, aparati za ishranu svinja, elevatori.

Na inicijativu Omladinskog knjižarsko-izdavačkog preduzeća „Mladost“, 1947. godine u današnjem Pozorištu mladih 1. maja bio je otvoren prvi posleratni Sajam knjiga. Iako je bilo planirano da traje do 15. maja, sajam je na zahtev publike produžen do 25. maja. Pored toga što je imao veliki komercijalni uspeh, novi sajam će tek 1956. godine u Zagrebu i 1957. godine u Beogradu biti ponovo priređen, kao manifestacija koja okuplja izdavače iz celog sveta (Tek 90 god. Str.70).

Sajam je 75-togodišnjicu obeležio rekordnim brojem sajamskih manifestacija u toku 1998. godine.

Otvaranjem kongresno-sajamskog-biznis centra „Master“ 2006. godine, započet je razvoj kongresnih aktivnosti Novosadskog sajma.

Danas Novosadski sajam zauzima prostor od 300.000 m², od kojih je 60.000 m² paviljona, sa milion i po posetilaca godišnje. Novosadski sajam je postao stecište modernih sajmova, kao što su:”Auto Show – Novi Sad”, Sajam finansija, koji je prerastao u Sajam investicija, Salon nameštaja, Sajam obrazovanja… Međunarodni poljoprivredni sajam, postao je agrobiznis događaj regiona, s najvećom i najdužom sajamskom tradicijom.

Organizacija jubileja na najvišem nivou

Organizacioni odbor za obeležavanje 100 godina Novosadskog sajma okuplja reprezentativan sastav: član gradskog veća Novog Sada zadužen za privredu, Milorad Radojević, akademik dr Jan Kišgeci, upravnik Srpskog narodnog pozorišta Aleksandar Stankov, predstavnica Muzeja Grada Novog Sada Ivana Jovanović Gudurić, direktorka Muzeja Vojvodine Tijana Stanković Pešterac, bivši direktor AD Novosadski sajam Aleksandar Andrejević, bivši direktor AD Novosadski sajam Goran Vasić, direktor festivala BITEF Miloš Latinović, bivši pokrajinski sekretar za kulturu i informacije Slaviša Grujić, direktorka European Communication-a Sandra Mališić, bivši direktor AD Novosadski sajam Miodrag Koprivica, kao i generalni direktor mr Slobodan Cvetković. Takođe i izvršni direktor sektora za ekonomsko finansijske poslove, Ivana Đurić, izvršni direktor sektora za kongresne aktivnosti Andrea Knezy, izvršni direktor za pravne i opšte poslove Nikola Lovrić i izvršni direktor sektora za sajamsku delatnost Boris Nadlukač.

Promo tekst