Povodom 25. novembra 1918. godine, dana kada je doneta odluka o prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srbiji položen je venac od lovorovog lista na spomen-ploču današnje zgrade banke, a nekada mesta na kom je održana Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i drugih Slovena Banata, Bačke i Baranje.

Te 1918. godine, Velika narodna skupština je održana u Novom Sadu i predstavljala je iskorak demokratiji i ravnopravnosti. Takođe, kad govorimo o prisajedinjenju govorimo o hrabrim i odvažnim ljudima, o složnim ljudima koji su imali viziju za celu našu budućnost – istaknuto je na današnjem skupu.

Venac je položio gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić i predsednica Skupštine Grada Novog Sada Jelena Marinković Radomirović, u prisustvu delegacija Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine i Udruženja potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920.

-Tradicionalno obeležavamo ovaj dan koji je od izuzetne važnosti za državu Srbiju i čitav srpski narod. Mislim da nema osobe koja prolazeći ovde pored banke i pored table se ne seti te slavne 1918. godine koja je značajna i za Vojvodinu i za Novi Sad. Upravo ta godina je od izuzetne važnosti, godina na koju treba uvek da se sećamo i da mlađim generacijama prenosimo taj događaj da ga nikad ne zaborave. Što se tiče Velike narodne skupštine koja je održana ovde u Novom Sadu ona je iskorak demokratije u tom dobu. Bila je multinacionalna, svi su imali prava glasa, u njoj su učestvovale žene, njih sedam. To je vreme kad ni Engleskinje ni Nemice nisu imale prava glasa. Upravo ta sloboda i ravnopravnost su vodilje u upravljanju i Novog Sada i Srbije – rekao je gradonačelnik.

Aleksandar Bošnjak ispred Bunjevačkog nacionalnog saveta istakao je da iako istorija nije uvek bila blagonaklona prema ovom narodu, ponosan je na odluku Bunjevaca da od Velike narodne skupštine 1918. godine pa sve do današnjeg dana žive sa Srbima.

– Kao i svake godine, okupili smo se na ovom mestu gde su naši preci Bunjevci doneli sudbonosnu i vizionarsku odluku da žele živeti sa braćom Srbima i ostalim Slovenima na ovom prostoru. Mi Bunjevci smo danas ponosni na ovu odluku i dičimo se njome. Međutim, istorija nije svaki put cenila tu našu volju na pravi način. Podsetimo se 1945. godine, mi Bunjevci smo živeli praktično u ilegali pod pritiskom ozbiljne asimilacije. Danas ponovo mogu da kažem da je udobno, ugodno i „lipo“ biti Bunjevac u Vojvodini – rekao je Bošnjak.

Iz Saveza potomaka ratnika Srbije naglašeno je da je ovaj događaj najveća pobeda srpske kraljevske vojske i srpskog naroda u Velikom ratu.

– 25. novembar je datum zlatnim slovima ispisan u istoriji srpskog naroda. Tog dana, 1918. godine održana je Velika naroda skupština i narodi sa ovih prostora Banata, Bačke i Baranje odlučili su da se prisajedine Kraljevini Srbiji. Time su trajno izmenili istoriju i način života na ovim prostorima. Ispostavilo se na kraju da je to najveća pobeda srpske kraljevske vojske i srpskog naroda u Velikom ratu, a bilo je mnogo pobeda i veliki pogrom je bio, ali najlepša posledica je upravo ovo – rekao je današnjim povodom Goran Maksimović iz Saveza potomaka ratnika Srbije.

Podsećanja radi, dana 25. novembra 1918. godine, sazvana je Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji, koja je proglasila prisajedinjenje ovih regiona Kraljevini Srbiji, a 1. decembra 1918. godine, Kraljevina Srbija se ujedinila sa Državom Slovenaca, Hrvata i Srba, da bi formirala Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Skupština je održana u Novom Sadu, u hotelu „Grand hotel Majer”.

(Promo)