Dilema o vraćanju obaveznog vojnog roka ima sve veću podršku građana! Stručnjaci tvrde: Institucija vojske nije prevaziđena

Odluka o obustavljanju obaveznog vojnog roka zvanično je stupila na snagu 1. januara 2011. godine, a od tada je Srbija izgubila čak 11 generacija koje nisu služile vojni rok!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je u maju ove godine uvođenje vojnog roka u Srbiji u trajanju od 90 dana.

– Obavezni vojni rok od 90 dana, a na nadležnim vojnim organima je da nam izvede računicu koliko bi to koštalo. Svaki muškarac može da izdvoji 90 dana za svoju državu – uveren je Vučić.

Ministar Vučević: Odluka o vraćanju vojnog roka zahteva ozbiljnu i stručnu analizu

Za vraćanje vojnog roka zalaže se i ministar odbrane Miloš Vučević.

-U intervjuu za časopis Odbrana nisam rekao da se vraća obavezni vojni rok, već da se razmatra to pitanje, jer nije dovoljna popunjenost profesionalnim sastavom. Vojni rok u Srbiji nije ukinut, već je suspendovan odlukom Narodne skupštine. Odluka o vraćanju vojnog roka nije doneta, ona zahteva ozbiljnu i stručnu analizu i ona se radi. Kada pričamo o eventualnom vraćanju vojnog roka, ne govorimo o ratnim dešavanjima, nego da obučavamo nove generacije da znamo kako se reaguje u određenim situacijma. Imamo situacije sa elementarnim nepogodama – imamo poplave, požare, zemljotrese, smetove snega i svi tada očekuju od vojske ili policije da reaguju. Pre par nedelja bile su poplave u Raškoj, Novom Pazaru i Tutinu i ko je prvi tu bio, naravno vojska i policija. Svi kažu “bravo, momci!”, ali nema neograničenih resursa. To je odluka o kojoj treba razgovarati, ona se ne donosi preko noći, ali je niko nije doneo. Ako je problem da to pomenemo, onda hajde da ćutimo i da zabijemo glavu kao noj u pesak. Predložiću stručnu raspravu, da se o tome razgovara u narednom periodu – najavio je on.

General Miladinović: U Evropi gotovo da nema ni jedne države bez vojske

Velike evropske države, poput Švajcarske, Norveške, Danske, Finske, Austrije, Turske, Estonije, Rusije, Belorusije, Ukrajine, Grčke i Kipra, imaju obavezni vojni rok, a Švedska i Gruzija su vratile služenje nakon ukidanja.

Milomir Miladinović, general-potpukovnik u penziji, istakao je da ankete pokazuju da je sve veći broj ljudi za vraćanje vojnog roka, te da je sve veći broj devojaka koje konkuriše za vojne oficire.

-Odmah ću reći da mi se predlog sviđa i da sam za. Pogotovo, jer sam sa prethodna četiri ministra dobio saglasnost u smislu da je službeni vojni rok potreban. Institucija vojske u čitavom svetu još uvek nije prevaziđena, ona jeste simbol oružane borbe, međutim, takođe je i simbol odbrane. Baš zbog toga je potrebna kad su u pitanju bezbednosni izazovi, rizici i pretnje, s obzirom na to gde se nalazi naša zemlja i kakvo joj je okruženje. U svetu se danas troši oko 50.000 dolara svake sekunde za vojsku, sada Amerikanci troše 730 milijardi, a to je otprilike 25 dolara svake sekunde. Iz toga se može zaključiti koliki novac se ulaže u vojsku. U Evropi gotovo da nema ni jedne države bez vojske, sem Islanda, Lihtenštajna i Andore, i veliki broj država u Evropi ima idalje obavezno služenje vojnog roka – precizira general Miladinović.

U Švajcarskoj ko odbije da ide u vojsku, plaća veći porez

On je naveo i primer Švajcarske, u kojoj svaki muškarac mora da služi rojni rok, u dobi od 18 do 33 godine. Onaj ko odbije služenje vojnog roka mora da plaća 3 odsto porez na primanja do svoje 35 godine. U Švajcarskog služenje vojnog roka predviđa redovnu obuku koja traje 21 nedelju, ali se svake godine pozivaju na dopunsku obuku.

-Vojni rok mora sa bude održan na način da se boravi u kasarnama, o vikendima i slobodnom vremenu može da se diskutuje kasnije, kad se bude donosio zakon. Suština ovoga da kada je zamrznuto služenje vojnog roka mi smo izgubili 11 generacija koje nisu služile vojni rok. Međutim, tad je predviđeno da će biti određen broj vojnika koji će se prijaviti dobrovoljno. Nažalost, njih nije dovoljno, ali sredstva se moraju obezbediti za te ljude i moraju se planirati budžetom. Veliki broj lokalnih samouprava su zainteresovani da tamo gde su ranije bile kasarne, hoće da učestvuju u pravljenju tih kasarni da bi privukli regrute na služenje vojnog roka – tvrdi on.

Srbija 1999. godine imala dva miliona vojno sposobnih ljudi

General Miladinović je objasnio da je Vojska Srbije tehnički opremljena, da poseduje sto aviona, a da vraćanje vojnog roka nije u svrsi pripreme za rat, već pripreme za ljude koji bi potencijalno bili u pripravnosti za potrebe vojske.

-Uzmimo primer Vojne akademije – sve veći broj je devojaka koje konkurišu za vojne oficire, pa što onda ne bi mogli i muškarci. Svestan sam toga da će biti pojedinaca među mladima koji će iz raznih razloga tražiti nesluženje vojnog roka, nažalost postoji i taj procenat nesposobnih za služenje vojnog roka. Na osnovu anketa, uglavnom je većina za obnavljanje služenja vojnog roka. Svakako da ako se to realizuje, biće novi izdatak u budžetu, ali ne onoliko kao pre. Naša vojska je tehnički opremljena, imamo sto aviona, ali ako nemamo 30.000 vojnika, tih sto aviona ne mogu da pokriju potrebe oružanih snaga jedne zemlje. Davne 1999. godine imali smo 106 hiljada formacijskih mesta u vojsci, godišnje smo upućivali na odsluženje vojnog roka oko 50 hiljada muškaraca, a imali smo dva miliona vojno sposobnih ljudi. Mi sada imamo ljude od 30 do 42 godine koji su spremni i u formi za vojsku. Grčka i Turska su članice NATO-a, a kod njih su stalno neke varnice. Mislite li da će neko iz NATO-a da ih brani ako dođe do sukoba? Neće niko, prema tome moramo sami za sebe da se zauzmemo za sebe. Dakle, vojni rok nije u svrsi rata, već je njegova svrha odbrambena sposobnost naše zemlje.

Mi treba da imamo vojsku koja je dobro obučena, osposobljena i brojna

General u penziji naveo je da je praksa pokazala da je dovoljno pet do šest meseci da se neko obuči, te da je tehnika napredovala i sada je sve kompjuterizovano.

-Mladi su napredovali i više se razumeju u to. Mi ćemo insistirati da služenje vojnog roka bude približno isto i za pešadinca i za raketaša, neka svi budu jednaki. Doduše, raketna tehnika je složenija, a za pešadiju je recimo dovoljno da se obuče za određeni broj vežbi i da se vrate u civilstvo, dakle da budu obučeni samo u slučaju potrebe. Ta potreba može da bude recimo učešće u mirovnim misijama, naravno i za odbranu zemlje. Mi smo i 2016. godine pokrenuli ovo pitanje i razgovarali sa ministrom Vulinom, Stefanovićem i ostalima, i to je ono što je adut i oseća se da je to blizu i opipljivo, ali potrebni su da se reše neki politički detalji koji su u nadležnosti predsednika. Za vojsku novac nikad neće biti uzalud bačen. Mi treba da imamo vojsku koja je dobro obučena, osposobljena i brojna, da ne bismo ginuli nego živeli za Srbiju – zaključio je general Miladinović.

Evo šta kaže Zakon

-Prema članu 39, Ustava Republike Srbije, za profesionalno vojno lice može biti primljen državljanin Republike Srbije koji je punoletan, zdravstveno sposoban za službu u Vojsci Srbije, ima propisano obrazovanje, da mu ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa, da nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci, da nije stariji od 30 godina ako se prima u svojstvu profesionalnog vojnika, da nije stariji od 35 godina ako se prima u svojstvu podoficira na određeno vreme, odnosno 40 godina ako se prima u svojstvu oficira na određeno vreme, da nije stariji od 40 godina ako se prima u svojstvu podoficira na neodređeno vreme, odnosno 45 godina ako se prima u svojstvu oficira na neodređeno vreme, da je završio odgovarajuće vojnostručno osposobljavanje za dužnost za koju se prima, a za lice muškog pola i da je odslužilo vojni rok sa oružjem.

Iskustva poslednjih godina pokazuju da gotovo 90 posto kandidata koji žele svojom voljom u kasarne, očekuju posao profesionalnih vojnika kada ih napuste.