Istorija jednog grada i njegove okoline može biti velika tajna pogotovo ako se radi o višemilenijumskog gradu kakav je Sremska Mitrovica.

Njegov nastavak večito fascinira, ali postoje i detalji iz bliže prošlosti kao što je sledeći slučaj. Usred prostranstva u blizini Sremske Mitrovice nalazi se jedan velelepni dvorac. Nalazi se u ataru sela Veliki Radinci i svedok je istorije ovog kraja, a ovde je čak nastala i jedna nova životinjska sorta.

Kakve tajne dvorac krije i kako je baš tu nastao pitali smo etnologinju Dušanku Stanković iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica.

Istorija jednog grada i njegove okoline može biti velika tajna, pogotovo ako se radi o višemilenijumskog gradu kakav je Sremska Mitrovica. Njegov nastavak večito fascinira, ali postoje i detalji iz bliže prošlosti, kao što je ovakav jedan slučaj: u sred prostranstva u blizini Sremske Mitrovice nalazi se jedan velelepni dvorac. Nazali se u ataru sela Veliki Radinci i svedok je istorije ovog kraja, a ovde je čak nastala i jedna nova životinjska sorta. Kakve tajne on krije i kako je baš tu nastao, pitali smo etnologinju Dušanku Stanković iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica. Na imanju današnjeg dvorca, od kraja 17. veka i završetka austrijsko-turskih ratova bila je pustara u sklopu iločkog vlastelinstva, koju je car Leopold I prodao porodici Odeskalki, a oni 1794. godine porodici Fajfer. Fajferi se mogu uzeti za prve veterinare na ovim prostorima, jer su prvi organizovali takozvane selekcione stanice. Ukrštanjem sremske mangulice i berkširske svinje, oni su stvorili novu vrstu svinja, Fajfericu, bogatu i mesom i mašću, na čemu su za nekoliko decenija stekli veliki kapital. „Sam dvorac je porodica Fajfer naručila da projektuje Herman Bole. čuveni zagrebački arhitekta, češkog porekla. Projektovan je i izgrađen 1903. godine i ono što je karakteristično za ovu vrstu arhitekture je spoj sa narodnim graditeljskim nasleđem. Ovde možemo videti jedan impozantan drveni ulaz, ukrašen rezbarenim drvetom, čiji je zabat monumental i podseća na objekte narodnog graditeljstva u Sremu. Kroz istoriju dvorca je na neki način prikazana istorija poljoprivrede i društva ovog kraja, jer od jednog velikog vlastelinstva u vlasti austrijskog cara, prelazi u plemićko vlastelinstvo. zatim kao imanje veterinara. a nakon agrarne reforme, po uspostavljanju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ovo imanje je podeljeno Soluncima. Nakon toga dvorac, po pola, kreditom kupuju porodice Kovačević sa jedne i porodice Bajić i Jarić sa druge strane, njihovi potomci su i danas vlasnici”, otkriva nam Dušanka. Još interesantnih priča vezuje se za ovo zdanje. Nakon Drugog svetskog rata, imanje je nacionalizovano, ali su vlasnici uspeli da dokažu da su oni kupovinom stekli ovaj objekat i nakon toga im je vraćen, što je možda i jedini slučaj u Jugoslaviji, ali su danas vidljivi tragovi tih nekoliko godina kada je bio u vlasništvu nekih od poljoprivrednih zadruga. Danas je nagrizen zubom vremena, ali i dalje impozantan, pa ako vas put nanese i spremni ste da putujete atarskim putevima, prođite pored ovog svedoka istorije. Pogledajte video i saznajte još o ovom dvorcu.

Na imanju današnjeg dvorca, od kraja 17. veka i završetka austrijsko-turskih ratova, bila je pustara u sklopu iločkog vlastelinstva, koju je car Leopold I prodao porodici Odeskalki, a oni 1794. godine porodici Fajfer. Fajferi se mogu uzeti za prve veterinare na ovim prostorima jer su prvi organizovali takozvane selekcione stanice. Ukrštanjem sremske mangulice i berkširske svinje stvorili su novu vrstu svinja, fajfericu, bogatu i mesom i mašću, na čemu su za nekoliko decenija stekli veliki kapital.

- Sam dvorac je porodica Fajfer naručila da projektuje Herman Bole, čuveni zagrebački arhitekta, češkog porekla. Projektovan je i izgrađen 1903. godine i ono što je karakteristično za ovu vrstu arhitekture je spoj sa narodnim graditeljskim nasleđem. Ovde možemo videti jedan impozantan drveni ulaz, ukrašen rezbarenim drvetom, čiji je zabat monumentalan i podseća na objekte narodnog graditeljstva u Sremu. Kroz istoriju dvorca je na neki način prikazana istorija poljoprivrede i društva ovog kraja jer od jednog velikog vlastelinstva u vlasti austrijskog cara, prelazi u plemićko vlastelinstvo. Zatim kao imanje veterinara, a nakon agrarne reforme, po uspostavljanju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ovo imanje je podeljeno Soluncima. Nakon toga dvorac, po pola, kreditom kupuju porodice Kovačević sa jedne i porodice Bajić i Jarić sa druge strane. Njihovi potomci su i danas vlasnici - otkriva nam Dušanka.

Još interesantnih priča vezuje se za ovo zdanje. Nakon Drugog svetskog rata, imanje je nacionalizovano, ali su vlasnici uspeli da dokažu da su oni kupovinom stekli ovaj objekat i nakon toga im je vraćen, što je možda i jedini slučaj u Jugoslaviji, ali su danas vidljivi tragovi tih nekoliko godina kada je bio u vlasništvu nekih od poljoprivrednih zadruga.

Danas je nagrizen zubom vremena, ali i dalje impozantan, pa ako vas put nanese i spremni ste da putujete atarskim putevima, prođite pored ovog svedoka istorije.

Pogledajte video i saznajte još o ovom dvorcu.