Uprkos devet paketa zapadnih sankcija, ruska ekonomija se prošle godine suočila sa malim smanjenjem BDP-a. Prema podacima državne službe za statistiku, BDP ove zemlje će 2023. godine biti manji za samo 2,1 odsto.

Prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ove godine se očekuje čak i rast ruske privrede od 0,3 odsto. Kako prenosi France 24, očigledna otpornost ruske privrede prvenstveno je posledica rasta cena nafte i gasa, što je kompenzovalo smanjenje izvoza gasa od 25 odsto. Evropska unija, kao jedan od glavnih trgovinskih partnera Rusije, uspela je da smanji uvoz ruskog gasa za 55 odsto kako bi smanjila mogućnost finansiranja agresije na Ukrajinu. Kako bi smanjila deficit, Rusija se okrenula novim kupcima, među kojima su Turska, Indija i posebno Kina.

Komentarišući podatke o ruskom BDP-u, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da ruska privreda mnogo pati i da ne veruje propagandi Moskve. Neki od podataka, poput onih o spoljnoj trgovini, više se ne objavljuju. Više od 300.000 muškaraca je pozvano da se bori u Ukrajini, a stotine hiljada Rusa je emigriralo u protekloj godini. Ovo bi moglo značajno uticati na ekonomsku produktivnost.

Od početka rata u Ukrajini, Zapad je pooštrio sankcije i mnogim pojedincima, koje mediji često opisuju kao Putinove „prijatelje".

Ko će sve osetiti sankcije Zapada - energetski sektor, privreda, banke ili pojedinci?

Da li ruska privreda još uvek ima put da se suprotstavi sankcijama?

Kako su ruski oligarsi od početka sukoba u Ukrajini uvećali bogatstvo?

Gosti "Usijanja":

prof. Mihajlo Rabrenović, stručnjak za strategijski menadžment

Ivan Miletić, analitičar