Nakon povećanja plata u JGSP-u, koje sada premašuju i 1.000 evra mesečno, sve je manje vozača koji odlaze u Evropsku uniju, a sve ih je više koji se vraćaju iz inostranstva. Vladimir Erdeljan i Tihomir Tomašev, vratili su se u GSP iz Nemačke nakon što su probali da žive od vožnje autobusa po evropskim drumovima, za evropske gazde.


Otišli su u Nemačku, privučeni idejom da će tamo zaraditi tri puta više i uspeti da uštede. Međutim,
"eldorado" kom su se nadali, nije usledio. Osim što su životni troškovi bili tri puta veći, i što nisu mogli da zarade pare o kojima su sanjali, u Nemačkoj su radili tri puta više nego u Srbiji, po 290, a nekad i po 330 sati mesečno. Erdeljan i Tomašev ističu da ih je u Srbiju vratila porodica i JGSP, gde je značajno povećana zarada i poboljšani uslovi rada za vozače.

- U Nemačkoj su plate bile između dve i tri hiljade evra, ali je većina zarade odlazila na razne obavezne stavke. Zaradi se, ali dok platiš stan 1.300 evra, komunalije, utrošak za osnovne potrebe i hranu, pošalješ nešto kući, nema šta da se uštedi - iskren je Vladimir.


Brzi povratak

Vladimir Erdeljan ističe da bi se celog života kajao da nije otišao da proba. On je u mali grad Eslingen pored Štutgarta otišao 2018. godine, nakon 11 godina rada u JGSP Novi Sad.

- Onog momenta kada sam video da ne mogu sa tadašnjih 51.000 dinara više da guram, tražio sam alternativu. Želeo sam svojoj deci nešto da obezbedim, da se iščupam iz kredita, generalno, da mi materijalno bude bolje. Međutim, nismo računali na odvojenost od porodice i na kraju sam zaključio da nije sve u parama, pogotovo što su troškovi veliki i ne može mnogo da se uštedi - rekao je Vladimir, a sa njim se složio i Tihomir koji je u Nemačkoj radio mnogo kraće od kolege, samo dva meseca, pre no što se vratio kući.

- Brzo sam shvatio da to nije za mene - kazao je Tihomir.

U januaru i februaru ove godine osnovne neto plate svih vozača u novosadskom GSP-u dostigle su 105.000 dinara, a sa dežurstvima i prekovremenim radom, plata dostiže i 146.000 dinara. Prosečna plata mehaničara iznosi 97.401 dinar, a sa dežurstvima i prekovremenim dostiže 123.000 dinara.

ns-2.jpg
Foto: Shutterstock, Ilustracija

Veća plata i kraći rad

Erdeljan i Tomašev su deca JGSP-a, pošto su im očevi do penzije radili u preduzeću, više od trideset godina.

- Otišao sam u Nemačku kao čovek i primili su me natrag kao čoveka - ističe Erdeljan koji je, kao i njegov kolega Tomašev, po povratku u preduzeće nakon nekog vremena ponovo dobio ugovor za stalni radni odnos.

Povećane plate vraćaju vozače u Novi Sad, Vladimir Erdeljan i Tihomir Tomašev napustili Nemačku i došli u novosadski GSP
21.08.2023 • 15:08 15:28
Izvor: Dnevnik.rs
Nakon povećanja plata u JGSP-u, koje sada premašuju i 1.000 evra mesečno, sve je manje vozača koji odlaze u Evropsku uniju, a sve ih je više koji se vraćaju iz inostranstva. Vladimir Erdeljan i Tihomir Tomašev, vratili su se u GSP iz Nemačke nakon što su probali da žive od vožnje autobusa po evropskim drumovima, za evropske gazde.

Otišli su u Nemačku, privučeni idejom da će tamo zaraditi tri puta više i uspeti da uštede. Međutim,
"eldorado" kom su se nadali, nije usledio. Osim što su životni troškovi bili tri puta veći, i što nisu mogli da zarade pare o kojima su sanjali, u Nemačkoj su radili tri puta više nego u Srbiji, po 290, a nekad i po 330 sati mesečno. Erdeljan i Tomašev ističu da ih je u Srbiju vratila porodica i JGSP, gde je značajno povećana zarada i poboljšani uslovi rada za vozače.

- U Nemačkoj su plate bile između dve i tri hiljade evra, ali je većina zarade odlazila na razne obavezne stavke. Zaradi se, ali dok platiš stan 1.300 evra, komunalije, utrošak za osnovne potrebe i hranu, pošalješ nešto kući, nema šta da se uštedi - iskren je Vladimir.

Brzi povratak

Vladimir Erdeljan ističe da bi se celog života kajao da nije otišao da proba. On je u mali grad Eslingen pored Štutgarta otišao 2018. godine, nakon 11 godina rada u JGSP Novi Sad.

- Onog momenta kada sam video da ne mogu sa tadašnjih 51.000 dinara više da guram, tražio sam alternativu. Želeo sam svojoj deci nešto da obezbedim, da se iščupam iz kredita, generalno, da mi materijalno bude bolje. Međutim, nismo računali na odvojenost od porodice i na kraju sam zaključio da nije sve u parama, pogotovo što su troškovi veliki i ne može mnogo da se uštedi - rekao je Vladimir, a sa njim se složio i Tihomir koji je u Nemačkoj radio mnogo kraće od kolege, samo dva meseca, pre no što se vratio kući.

- Brzo sam shvatio da to nije za mene - kazao je Tihomir.

U januaru i februaru ove godine osnovne neto plate svih vozača u novosadskom GSP-u dostigle su 105.000 dinara, a sa dežurstvima i prekovremenim radom, plata dostiže i 146.000 dinara. Prosečna plata mehaničara iznosi 97.401 dinar, a sa dežurstvima i prekovremenim dostiže 123.000 dinara.

Veća plata i kraći rad

Erdeljan i Tomašev su deca JGSP-a, pošto su im očevi do penzije radili u preduzeću, više od trideset godina.

- Otišao sam u Nemačku kao čovek i primili su me natrag kao čoveka - ističe Erdeljan koji je, kao i njegov kolega Tomašev, po povratku u preduzeće nakon nekog vremena ponovo dobio ugovor za stalni radni odnos.

- Na osnovu trenutnog stanja mogu slobodno da kažem da kao vozač nikad i nigde neću imati ovakav posao. Ovde imamo svoje radno vreme, odradimo svoju turažnu tablicu i idemo kući - naveo je Vladimir i složio se sa Tihomirom da su zadovoljni sadašnjom platom vozača s obzirom da je pre godinu i po dana bila značajno manja.

- Othranio nas je i dalje nas hrani taj hleb i ne možemo da budemo neradnici, nekolegijalni, da ne poštujemo preduzeće - konstatovali su povratnici iz inostranstva u matično preduzeće.

Direktor JGSP „Novi Sad“ Ivan Radojičić je razgovarao sa dvojicom povratnika, da sazna njihova iskustva i nešto što je dobro primeni u svom preduzeću, kako bi novosadski prevoznik mogao dodatno da unapredi rad vozača.

- Meni je veoma značajna komunikacija sa zaposlenima. Svi moramo međusobno da razgovaramo, da saslušamo jedni druge, vidimo da li nekoga nešto muči. Bez saradnje i dobrih odnosa ne možemo napred - naveo je Radojičić.

Smene duge 12 sati

Kažu da se sistem javnog prevoza u Nemačkoj dosta razlikuje od našeg, jer se njime 50, 60 godina unazad, pored državnih bave i privatne kompanije.

- Naš poslodavac bio je privatnik. Smene su nam bile katastrofalno dugačke, preko 12 sati. Prijem vozila bio je u 3:40, a u 4:00 časa ujutro već su bili na liniji, pola sata ranije nego što je to kod nas. Iako većina nas smatra kako je kod preciznih Nemaca sve tačno u minut, to baš i nije tako. Mogu slobodno da kažem da je u odnosu na preduzeće u kome sam radio, u Novom Sadu bolji prevoz u špicevima, te da mi tada imamo češće polaske. Tamo vam otpravnik u periodu gužvi javi da vozite bez reda vožnje dok se ne raščisti - kaže Erdeljan.

Iako je radno vreme u Nemačkoj smenski duplo duže ističu da su saobraćajna kultura i kultura putnika na mnogo višem nivou nego kod nas.

- U Nemačkoj građani ne kritikuju vozače. Svako ko je za vreme gužvi i zastoja ušao u autobus pozdravio me je i pitao kako sam, da li sam umoran. Niko nije rekao „gde si ti 45 minuta“ - ističu naši sagovornici.

Grad Novi Sad/Dnevnik novosadski