Dnevne novine Kurir vam u sredu, 15.novebra poklanjaju ikonu patrijarh Pavle, a u četvrtak, 16.novembra, ikonu Đurđic.

Ikona patrijarh Pavle

Patrijarh Pavle je nesumnjivo jedna od ličnosti koje su obeležile istoriju Srbije na razmeđi 20. i 21. veka. Rođen je kao Gojko Stojčević 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci u Slavoniji, danas u Hrvatskoj, a onda u sastavu Austrougarske. Iskušenik Gojko Stojčević se 1948. zamonašio u manastiru Blagoveštenje i dobio monaško ime Pavle. Bio je 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve, od 1990. do 2009. godine, a njegovo puno ime i titula glasili su Njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski gospodin Pavle.

Za vreme mandata patrijarha Pavla obnovljeno je i osnovano više eparhija. Obnovljena je Bogoslovija na Cetinju 1992. godine. Otvorena je 1994. Duhovna akademija Svetog Vasilija Ostroškog u Srbinju (Foča) i Bogoslovija u Kragujevcu 1997, kao i odsek Bogoslovije Svetog Save u Beogradu. Osnovana je i informativna služba Srpske pravoslavne crkve Pravoslavlje pres.

Pokrenuo je 1993. u Beogradu Akademiju za umetnosti i konzervaciju, s nekoliko odseka (ikonopis, freskopis, konzervacija), sledećih godina nastava veronauke je vraćena u školu (2002), kao i Bogoslovski fakultet u okvire Beogradskog univerziteta, iz kog su ga komunističke vlasti izbacile 1952.

Imao je značajnu ulogu u prevazilaženju raskola Mitropolije novogračaničke u Americi koji je trajao više decenija. Putovao je u Ameriku više puta (1996, 1998, 1999. i 2001) i u Australiju (2004). Po Beogradu je išao gradskim prevozom ili peške. Živeo je asketskim životom, sam je šio i krpio svoje odelo i cipele, i obavljao ostale majstorske poslove u Patrijaršiji.

Patrijarh srpski gospodin Pavle je preminuo u Beogradu na Vojnomedicinskoj akademiji posle duže bolesti, u nedelju, 15. novembra, 2009. godine.

patrijarh-pavle-copy.jpg
Foto: Kurir

Ikona Đurđic

Praznik je posvećen prenosu moštiju Svetog Georgija iz Nikomidije (današnji Izmir) u Lidu, što je bilo ispunjenje njegove poslednje želje. Uvek se obeležava 16. novembra.

Sveti Georgije je inače veoma poštovan u našem narodu i slavi se čak dva puta godišnje. Pored Đurđica, vernici 6. maja obeležavaju i dan njegove smrti - Đurđevdan.

Đurđic, za razliku od Đurđevdana, nije obeležen crvenim slovom u bogoslužbenom kalendaru. Ne spada u zapovedne praznike, iako je od velikog značaja za pravoslavnu crkvu.

Đurđic je, prema nekim procenama, po brojnosti svečara na osmom mestu slava u Srba. Ujedno je gradska slava Novog Sada i Bora.

Na pravoslavnim ikonama Sveti Georgije je predstavljen kako s krstastim mačem ubija aždaju, koja je simbol paganske vere, dok je na ikoni koja se iznosi na Đurđic predstavljen s mačem ili kopljem u rukama. U pravoslavnim manastirima Sveti Georgije je prvi u redu svetih ratnika sa štitom i krstastim mačem.

djurdjic.jpg
Foto: Kurir

Prema narodnom verovanju, zima dolazi s Đurđicem, a odlazi s Đurđevdanom.

Kurir