Pomoć koja se pruža investitorima u Srbiji je bolja nego bilo gde u okruženju, državne i lokalne institucije imaju puno sluha za poslovne subjekte

Prošle godine je obeležena stota godišnjica Štarka, jednog od najstarijih i najjačih srpskih brendova, vodećeg domaćeg konditora, proizvođača slatkiša i slaniša na kojima su odrasle generacije. S početkom godine kompaniju je u novih sto poveo i novi menadžment na čelu sa Markom Abramovićem. Poslovnoj javnosti je Abramović, iako deo mlađe generacije menadžmenta u Srbiji, poznat već kao veteran prehrambene industrije, s bogatim rezultatima u kompanijama kao što su Sojaprotein, Vital i Vrbas, a s prethodnim iskustvom u finansijskom sektoru Intesa Banke čini se kao logičan izbor za uspešnu regionalnu multinacionalku kakva je Atlantic Grupa, vlasnik Štarka. O perspektivama i planovima razvoja poslovanja, investicijama i izvoznom potencijalu razgovarali smo s novim generalnim direktorom kompanije.

Kakav je izazov doći na čelo kompanije nakon tačno sto godina, osećate li obavezu? Kako danas zadržati stare i osvojiti nove potrošače?

Izazovi poslovanja danas su bezbrojni pa anticipacija, istraživanje i razvoj proizvoda prema potrebama i željama naših potrošača svih generacija u tom kontekstu predstavlja iznad svega radost. To je naš posao, u njega ulazimo s emocijom i tu emociju prenosimo do krajnjeg korisnika. Poslednjih godina izazovi koji prate poslovni proces , ono opipljivo i izračunljivo, to je sve kompleksnije. Od pandemije, preko ekonomskog kovida, krize lanca snabdevanja, opšte inflacije, ratnih sukoba u Evropi i na Bliskom istoku, vremenskih nepogoda… Sve kao da nas trenira za redovno poslovanje u kriznim uslovima. Sve to zahteva izvrsnost, fleksibilnost i kreativnost u cilju preživljavanja pa još i dobrih rezultata. Srećan sam da u takvim okolnostima mogu da kažem da radim u sistemu Atlantic Grupe, koji je kroz sve ove krize dokazao izdržljivost, otpornost strategije, fleksibilnost poslovnog modela, ali i odgovornost prema svim partnerima, zaposlenima i zajednici. Tako da odgovorim na pitanje, izazov je svakako, ali i veliko zadovoljstvo, imam puno entuzijazma u radnom okruženju za ciljeve pred nama.

Koji su to ciljevi? U uslovima takve perpetualne krize, ali u vašoj industriji i visoke konkurencije na tržištu hrane i široke potrošnje, koja je vaša formula za uspeh?

Naša snaga je pre svega u našim prepoznatljivim i kvalitetnim brendovima i u našim ljudima, to su dve komponente u koje ulažemo i ulagaćemo bez obzira na krize. U proteklom periodu smo konsolidovali asortiman, obezbedili dostupnost proizvoda i kontinuirano radimo na inovacijama. Smoki i Bananica su generički pojmovi, simbol za kategoriju. Najlepše želje definišu ukus čokolade na našem prostoru. Prima nije samo lokalno i regionalno prepoznat brend, nego postiže neverovatne rezultate izvan regiona, pre svega u Austriji. Kako bismo obezbedili kvalitet koji garantujemo i količine koje tržište traži, a prodaja i izvoz stalno rastu, pripremamo se za značajne investicije u naše pogone. I to ne samo na opštini Voždovac gde nam je sedište, iako najviše ovde, pre svega u proizvodnju Smokija i u linije čokolade. Naši pogoni su i u Ljuboviji, gde smo s fabrikom keksa praktično jedini veći poslodavac, i gde smo već u proteklom periodu investirali oko pet miliona evra.

Koja konkretna ulaganja možete da najavite?

Atlantic Grupa u naredne dve godine planira ulaganje od preko 100 miliona evra na tržištu Srbije, ovaj investicioni ciklus već je počeo i dosad smo realizovali preko 15 miliona evra ulaganja. Najveća planirana investicija je u proizvodne kapacitete u Štarku i novu fabriku Smokija, koja će iznositi skoro 53 miliona evra. To je ujedno i najveća pojedinačna investicija Atlantic Grupe od osnivanja. Pored toga planiraju se i ulaganja u ostale pogone i biznise u iznosu od oko 50 miliona evra, mi smo kao grupa u Srbiji i vodeći proizvođač kafe i vodeći distributer robe široke potrošnje. Rekao sam ranije da su brendovi naša snaga i da smo čvrsti u nameri da ih razvijamo i najavljene investicije to upravo potvrđuju. Treba reći i to da državne i lokalne institucije u Srbiji imaju puno sluha za potrebe investitora i čine sve da motivišu i olakšaju ulaganja, neuporedivo više nego u zemljama u okruženju. Takva su iskustva i svedočenja kolega iz naše grupe, koji imaju uvid u stanje u čitavom regionu.

Šta vas je motivisalo na ulaganja u novu fabriku u Beogradu?

Mi imamo potrebu za većim kapacitetima zbog rasta prodaje na domaćem tržištu, ali i zbog značajnih izvoznih potreba. Kontinuirano izvozimo na 26 tržišta i neki od naših proizvoda nisu više rezervisani samo za etno-police, gde se inače mogu pronaći proizvodi s naših prostora koje najčešće kupuju naši iseljenici, nego su dostupni na redovnim policama trgovačkih lanaca u Evropi. To najbolje svedoči o snazi brendova u našem portfoliju, a imamo i vrlo ambiciozne planove rasta koje će nam upravo najavljena ulaganja omogućiti da realizujemo. Zbog konsolidacije proizvodnih linija za nas je optimalno ulaganje na postojećoj lokaciji kompanije na Bulevaru Peka Dapčevića, ali je ona imala prostorna ograničenja, koja smo uz razumevanje i pomoć institucija uspešno rešili. Imali smo veliku pomoć Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture u uspešnoj konverziji zemljišta na ovoj lokaciji i njegovom privođenju industrijskoj svrsi. Sluh za potrebe investitora nije ekskluzivan za državne institucije, nego je vrlo izražen i na lokalnom nivou, posebno u Beogradu.

Ali baš u Beogradu je gradonačelnik rekao da neće produžiti sponzorstvo za Štark arenu, niste nezadovoljni?

Mi smo Gradu Beogradu dali izdašnu novčanu ponudu za nastavak naše inače izuzetne šestogodišnje saradnje i mislimo da se u narodu jako dobro primio naziv Štark arena, ipak je to jedan od najjačih i najstarijih srpskih brendova. Svetski je trend da se ovakva velelepna sportska zdanja kao što je naša Arena nazivaju po industrijskim ikonama tih gradova, uzmimo primere od Mercedes arene Berlin, Alianz arene Minhen, Gillette stadiona Boston, Wrigley stadiona Čikago pa da ne nabrajamo dalje. Naravno, vrlo je legitimno da institucije Grada Beograda donesu i drugačiju političku odluku, ali to ne dovodi u pitanje odličnu dosadašnju saradnju, našu želju da zajedno promovišemo Beograd i još uspešniju saradnju u budućnosti ako bi se ona nastavila.

Soko Štark je jedna od onih fabrika koja nema samo tradiciju brendova i lojalnost kupaca, tu su i generacije zaposlenih koje je fabrika takoreći odškolovala, othranila i koji su tu odradili radni vek. Danas svedočimo krizi lokalne radne snage u čitavom regionu, kako gledate na to?

Smatram da su ljudi najzaslužniji za sve ovo što danas baštinimo i imamo veliku odgovornost da nastavimo tu tradiciju. Štark se ponosi činjenicom da je većina zaposlenih druga ili treća generacija u porodici koji su svoju karijeru vezali za kompaniju, imajući u vidu stogodišnju tradiciju proizvodnje čokolade i pedesetogodišnju tradiciju Smokija. Trudimo se da na svaki način privučemo i mlađe generacije da se priključe timu od oko 900 zaposlenih koji stvaraju ukuse koje volimo, a nudimo brojne mogućnosti za rad i razvoj, od same proizvodnje, preko marketinga, prodaje i svih funkcija koje doprinose razvoju poslovanja i stvaranju naše održive budućnosti. Pratimo uslove na tržištu, razvijamo pogodnosti za zaposlene i nastojimo da stvaramo dobru i prijatnu atmosferu za rad, na kom provodimo dobar deo dana, sve je to naš život.

Promo