Čak 2,5 mi­li­ja­r­di di­na­ra u Srpskoj Atini utro­še­no za oču­va­nje ži­vo­t­ne sre­di­ne, bi­ci­kli­zam i ino­va­ti­v­na ot­pa­d­na rešenja

U No­vom Sa­du od 2012. do 2021. za za­šti­tu ži­vo­t­ne sre­di­ne ulo­že­no je čak 2,5 mi­li­ja­r­di di­na­ra, što ne­dvo­smi­sle­no po­ka­zu­je da je po­bo­lj­ša­nje kva­li­te­ta ži­vo­ta gra­đa­na No­vog Sa­da ci­lj zbog ko­jeg se po­sled­njih go­di­na po­kre­ću mno­ge ini­ci­ja­ti­ve u tom gra­du. Ulo­že­no je mno­go na­po­ra da se po­ve­ća­ju ze­le­ne po­vr­ši­ne i po­bo­lj­ša kva­li­tet gra­d­skih šu­ma, pa da­nas ze­le­ne po­vr­ši­ne po­kri­va­ju pri­bli­žno 38 od­sto ur­ba­nih po­vr­ši­na u gra­du uz ur­ba­ni­zo­va­ne de­lo­ve pri­gra­d­skih na­se­lja.


Ze­le­ni katastar


To­kom po­sled­nje de­ce­ni­je za­sa­đe­no je oko 42.000 no­vih sta­ba­la ši­rom gra­d­ske te­ri­to­ri­je. U ci­lju što efi­ka­sni­jeg i što uspe­šni­jeg odr­ža­va­nja pos­to­je­će ze­le­ne po­vr­ši­ne, ali i stva­ra­nja no­ve ta­kve po­vr­ši­ne, uspos­ta­vi­li su Ze­le­ni ka­ta­star, či­ja se ba­za po­da­ta­ka pos­te­pe­no po­pu­nja­va po­da­ci­ma, pru­ža­ju­ći im po­moć pri izra­di sme­r­ni­ca za da­lji ra­zvoj i una­pre­đe­nje gra­d­skog ze­le­ni­la.


Raj za 40.000 biciklista


No­vi Sad ima sko­ro 100 ki­lo­me­ta­ra bi­ci­kli­sti­č­kih sta­za i čak 40.000 bi­ci­kli­sta. So­li­d­na ki­lo­me­tra­ža bi­ci­kli­sti­č­kih sta­za, ko­je se na­la­ze duž ve­ći­ne gra­d­skih sao­bra­ća­j­ni­ca, omo­gu­ća­va da se mno­ge zna­me­ni­tos­ti mo­gu vi­de­ti i u to­ku vo­žnje bi­ci­klom uli­ca­ma gra­da. Po­se­b­no je atra­k­ti­v­na bi­ci­kli­sti­č­ka ru­ta „Eu­ro­Ve­lo 6“ uz Du­nav. Vi­zi­ja gra­d­ske upra­ve je da se u na­red­nom pe­rio­du broj bi­ci­kli­sta na uli­ca­ma No­vog Sa­da po­ve­ća i da bi­ci­kli, kao eko­lo­ški pri­hva­tlji­vo pre­vo­zno sred­stvo, u na­red­nim go­di­na­ma u ve­li­koj me­ri za­me­ne ko­ri­šće­nje au­to­mo­bi­la. Za­to se do­de­lju­ju su­b­ve­n­ci­je za na­ba­v­ku bi­ci­ka­la i gra­de no­ve bi­ci­kli­sti­č­ke sta­ze.


Plan za ze­le­ni­ji grad


No­vi Sad mo­že da se po­hva­li i sa­vre­me­nim pos­tro­je­njem za pre­ra­du ot­pa­da, vred­nim pre­ko 740.000 evra, ko­ji su fi­nan­si­ra­li Grad No­vi Sad i ne­ma­č­ki GIZ. Ta in­ve­sti­ci­ja je još je­dan od po­ka­za­te­lja da No­vi Sad i Sr­bi­ja, u sa­ra­d­nji s me­đu­na­rod­nim par­t­ne­ri­ma, ula­žu u Ze­le­nu age­n­du. Ot­pad ko­ji je do ta­da pred­sta­vljao pro­blem, pos­ta­je eko­no­m­ski po­te­n­ci­jal. Bio­ma­sa ko­m­pos­ti­ra­njem do­bi­ja no­vu upo­tre­b­nu vred­nost, pre­tva­ra se u hu­mus i ko­ri­sti se za oze­le­nja­va­nje i oču­va­nje pri­rod­nih po­te­n­ci­ja­la na­šeg gra­da. Pos­tro­je­nje za­hva­ta po­vr­ši­nu od 10.000 kva­drat­nih me­ta­ra, ko­ja je do­vo­lj­na da se pre­ra­di 5.000 to­na bio­ma­se na go­di­šnjem ni­vou.

Te­k­st je obja­vljen u sklo­pu pro­je­k­ta ko­ji se su­fi­nan­si­ra sred­stvi­ma iz bu­dže­ta Gra­d­ske upra­ve za ku­l­tu­ru Gra­da No­vog Sa­da. Sta­vo­vi izne­ti u po­dr­ža­nom me­di­j­skom pro­je­k­tu nu­žno ne izra­ža­va­ju sta­vo­ve or­ga­na ko­ji je do­de­lio sred­stva.

Kurir.rs