ŠTA VISOKA PRESTAVNICA EU KAŽE O SRBIJI Godinu dana živi u Beogradu i ima poruku za nas

Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, više od godinu dana živi u Srbiji. Ona je u intervjuu za “EUpravo zato” povodom Dana Evrope podelila svoje utiske o životu i radu u našoj zemlji.

U intervjuu za EUpravo zato, a povodom Dana Evrope koji se obeležava 9. maja, Plamena kaže da se, uprkos intenzitetu posla, u Beogradu oseća kao kod kuće. Posebno voli kako mirišu stare zgrade i ulice, jer podsećaju na druge gradove u kojima je živela.

“Prošlo je više od godinu i po dana kako radim u Beogradu, ali osećaj je kao da je prošlo mnogo više vremena. To ima veze pre svega sa intenzitetom i ritmom našeg posla, ali takođe ima veze sa činjenicom da se osećam kao kod kuće kad sam u Beogradu. Tome doprinosi specifičan miris zgrada, na primer, u Starom gradu ili na Vračaru, koji je identičan onome koji sam doživela u Sofiji ili u Skoplju, gde sam živela pre deset godina. Ili na primer, miris lipe, srećna sam što se nalaze u mojoj ulici u Beogradu. To me odmah vraća u detinjstvo i vraća mi veoma drage uspomene. Tako da bih rekla da postoji veoma jaka povezanost sa Beogradom.”

Još jedna od stvari koje najviše voli je bogat kulturni i umetnički život.

“Slobodno mogu da kaže da je jedan od mojih svakodnevnih izazova, usklađivanje svih kulturnih i umetničkih dešavanja sa svojim porodičnim obavezama i profesionalnim zaduženjima. Moj posao često prelazi uobičajeno radno vreme od devet do pet, te mi je zbog sjajne kulturne ponude često teško da odaberem kako ću provesti večernje sate.”

Kada dođe vikend, da li postoji neko mesto u Srbiji na koje poželite da odete, da se opustite?

“Zaljubljenik sam u vaše planine. Od svih na kojima sam bila, rekla bih da mi je Tara omiljena. Rtanj mi je sledeći na listi za istraživanje. Tako da jedva čekam da otkrijem još prirodnih lepota Srbije. Zaista smatram da je to nešto što bi trebalo da cenite, čuvate i promovišete. Mi podržavamo Srbiju na različite načine, od tehničke pomoći preko podrške izradi propisa i politika koje odgovaraju evropskim standardima do značajnih ulaganja u infrastrukturu, naročito u postrojenja za preradu otpadnih voda i čvrst otpad, kao i podršku inovativnim idejama i zelenim pilot projektima. Mislim da je veoma važno da imamo održivu i bolju budućnost za našu decu.

Kuhinja je nešto čime mi volimo da se pohvalimo, koja su Vaša omiljena lokalna domaća jela? Da li postoji neki specijalitet koji ćete "poneti kući" i nakon anganžmana?

“Ovo je teško pitanje. Prvo, zato što sam veliki gurman, a drugo, zato što dolazim iz susedne zemlje, pa mislim da su naše gastronomske tradicije vrlo bliske. Iako se nazivi i oblici možda mogu razlikovati, imamo dosta zajedničkog. Mi takođe imamo sarme, kačamak, gibanicu zovemo “banica”, ćevape “kebab”, ali suštinski su vrlo slična jela u pitanju. Jelo za koje mislim da nemamo u Bugarskoj, koje sam otkrila tokom svoje posete Crnoj Gori, i takođe mislim da je tradicionalno jelo ovde, jeste cicvara. Idealno jelo nakon dugačkog dana provedenog u skijanju.”

Koliko smo dobri u predstavljanju svih ovih stvari, naših bogatstava, Evropljanima?

“Dosta toga je urađeno, ali imamo još dosta posla. Treba da prihvatimo osnovnu premisu da je Srbija već evropska zemlja i da niko ne postavlja pitanje o njenom evropeizmu, tako da to ne treba da činimo ni mi. Možemo još mnogo toga da uradimo kako bismo promovisali uspešne priče iz Srbije, na primer sportska, kulturna ili naučna postignuća. Nedavno smo pozvali novinare iz zemalja članica kako bismo im predstavili neke inovacione projekte na kojima radite, pokazali smo im fantastični Bionaučni institut. I to je tip vesti koje bih ja lično više volela da vidim u internacionalnim medijima. Drugi element priče je da bih volela da vidim više pozitivnih vesti o Evropskoj uniji u domaćim medijima. Često svodimo Evropsku uniju na senzacionalističke naslove, i ne pričamo o široj slici.

Šira slika je zajednička evropska budućnost za našu decu. Zato, zaista smatram da moramo se fokusiramo i da uradimo više na ovu temu.”

Srbija je jedan od najuspešnijih korisnika našeg Kretivnog evropskog programa, koji je glavni vid podrške za kreativne i umetničke industrije u Evropi.

“Zahvaljujući ovom programu, isproducirani su mnogi srpski filmovi koji su kasnije nagrađivani, kao što su “Otac”, “Nečista krv”, “Strahinja”, “Leto kad sam naučila da letim”. Mi takođe podržavamo brojna godišnja kulturna dešavanja, kao što su Fest, Beldocs, Beogradski dens festival, Nisville, lista je vrlo dugačka. Tako da kad god mogu, posećujem ove događaje sa velikim zadovoljstvom”, kaže Plamena Halačeva.

Ovaj tekst je preuzet sa komunikacione platforme EUpravo zato koja je pokrenuta u okviru WMG fondacije sa ciljem da doprinese boljem razumevanju, izgradnji poverenja i jačanju partnerstva između Srbije, regiona Zapadnog Balkana i Evropske unije.