Nekada se znalo - ako ti trebaju dobre farmerke, gledaš da budu iz Novog Pazara. Decenijama je ovaj grad važio za “prestonicu džinsa”, ali i za grad u kome se proizvodi vrhunski nameštaj i kvalitetna obuća.
Danas se ta slika polako menja, pa ako prošetate tamošnjim Žitnim trgom videćete da su kafići puni mladih ljudi koji sede sa slušalicama i rade na računarima. Nije tajna da ti mladi ljudi imaju primanja koja su daleko iznad nacionalnog proseka i to u sredini gde je nezaposlenost oko 51 odsto.
Jedan od glavnih razloga za takvu promenu je Regionalni inovacioni startap centar (RISC) koji u Novom Pazaru deluje od 2018. i okuplja sve one koji žele da nauče specifične veštine potrebne za dobijanje odlično plaćenih poslova, ili da steknu i prodube znanja iz biznisa i poslovanja i dobiju pomoć i podršku na preduzetničkom putu.
Prema rečima koordinatora ovog centra prof. dr Šemsudina Plojovića, iz saradnje sa RISC izlaze uspešni mladi ljudi koji “rade poslove iz snova i menjaju sliku celog tog regiona”.
O načinima na koji RISC funkcioniše i kako je Novi Pazar postao mesto inovacija i jedne potpuno nove energije prof. Plojović je govorio u najnovijoj epizodi podkasta "Zalet inovacija".
“Pravo vreme je juče”
Na samom početku istakao je da je RISC stigao u Novi Pazar u pravo vreme.
- Kad me pitaju koje je pravo vreme da se počne sa razmišljanjem o preduzetništvu i inovacijama ja obično kažem “juče”, jer svaki propušten dan u ovakvim industrijama je jedno veliko kašnjenje - kaže Plojović i objašnjava koliko je centar promenio tamošnju percepciju preduzetništva i inovacija.
- Zaista smo promenili, pre svega, shvatanje značaja inovacija. Ranije je u Novom Pazaru najveća IT firma imala četiri zaposlena, a danas imate više od 300 ljudi koji rade u različitim kompanijama i oko 120-130 njih koji rade u startap kompanijama iz Novog Pazara. To su kompanije koje imaju svoje proizvode, koje zapošljavaju i koje svojim radnicima daju, dostojne zarade, odnosno primanja koja su iznad proseka kakav postoji u Srbiji - priča Plojović i objašnjava da put razvoja Novog Pazara od grada džinsa do grada inovacija nije bio lak, ali da je na tom putu njega i njegove saradnike održao optimizam.
“Sad na svakom ćošku imate nekog ko se uspešno bavi IT-jem”
On ističe i da su prilike u tom gradu bile idealne da se jedna takva ideja “primi”.
>- Svaka otežavajuća okolnost vam je, sa druge strane, i neka šansa. Potrebno je da shvatite kako je to biti mladi čovek u Novom Pazaru gde vlada velika nezaposlenost, a prosek plata je oko 300 evra. Zato je to bila super prilika da se pokrene jedna mala industrija. Samo nam je bilo potrebno malo podrške i to je došlo kroz projekat Inovacionog centra. Mnogo ljudi je otišlo u inostranstvo ili u druge gradove u Srbiji da bi razvijali svoje talente i preduzetništvo, a danas imate situaciju da dete koje, recimo, razmišlja koju srednju školu da upiše, na svakom ćošku ima nekoga ko se uspešno bavi IT-jem - nastavlja priču prof. Plojović i opisuje kako je to izgledalo na početku.
- Budući da znanja koja steknete na univerzitetu nisu dovoljna da budete "plug and play", odnosno da vas neko, čim dođete u kompaniju, odmah "uključi" da radite, mi smo rešili da najbolje studente naučimo potrebnim veštinama. Krenuli smo sa nekih 8 studenata Državnog univerziteta i sa 8 studenata Univerziteta u Novom Pazaru koji su pohađali prvu obuku iz razvoja softvera. Budući da je Novi Pazar, pored toga što je poznat kao grad džinsa, nameštaja i obuće trenutno i grad u kojem se naglo razvija prevoz ljudi i robe na međunarodnim linijama, odlučili smo da pravimo softver za to i ta prva generacija je za nekih 7-8 meseci uspela da ga razvije i proda prvu licencu - priča Plojović i objašnjava kako im se na tom putu isprečila pandemija.
- Zadesila nas je korona, zatvorio se međunarodni transport i onda smo morali da sednemo i dogovorimo se da, pošto nismo znali koliko će sve da traje, probamo da tim ljudima pronađemo druge poslove. I to se desilo. U roku od par meseci svih 16 iz prve generacije je našlo poslove u IT industriji. I u vremenu kada zbog korone svi ostaju bez posla ili dobijaju minimalce vi imate mlade ljude od kojih većina još studira i u kuću donosi platu koja je u proseku veća od plate njihovih roditelja u zbiru.
“Šta ćemo sa ovolikim novcem?”
On kaže da je to u početku bio ogroman šok za mnoge Novopazarce koji nisu bili navikli na takva primanja, pa im je sve delovalo kao neka prevara.
- Mislili su da nije moguće da u gradu gde je u tom trenutku prosečna plata nešto malo više od 300 evra, vi koji i dalje studirate i “radite nešto na računaru" imate prvu platu 1.000 evra. Zatim dođu i prvi ugovori, a vi i dalje ne verujete i čekate da vidite da li su lažni i da li će leći i neki novac - priča Plojović u podkastu “Zalet inovacija” i kao ilustraciju navodi iskustvo mladog kolege koji je sa svojom porodicom za mesec dana prošao put od nade, preko razočarenja do potpune neverice da je nešto takvo uopšte moguće.
- Često navodim priču tog mladog kolege koji živi sa sestrom i majkom i koji je počeo je da radi polovinom meseca u kompaniji koja je tek otvarala sedište u Srbiji. Prošlo je 15 dana od kako je počeo da radi, došao je kraj meseca i vi sada očekujete platu, svima kod kuće ste se hvalili kako su odlični uslovi i... ništa! Međutim, ljudi iz sedišta kompanije su ga uveravali da će sve biti isplaćeno krajem sledećeg meseca, on je to jedva dočekao i kući doneo platu od nekih 180.000 dinara. U kući je nastao šok i prvo pitanje koje su postavili je "Šta ćemo sa njim?" Jer porodica koja živi sa primanjima kakva su u toj sredini kad dobije toliki novac prvo se pita šta će sa njim da uradi, jer nisu navikli.
“Svetiljke u mraku”
Kao jedan od najvećih uspeha RISC, prof. Plojović ističe to je omogućio mladim ljudima da razvijaju svoje veštine do nivoa koji ranije mnogima nije bio poznat, i što služi kao most za povezivanje sa uspešnim kompanijama kojima te veštine trebaju.
- To je veliki uspeh kada u jednoj manjoj sredini imate mlade i pametne ljude koji mogu na osnovu onoga što su naučili da dođu do posla iz snova. I to mogu da rade u mestu gde nemaju dodatne troškove selidbe ili smeštaja. Želim da ljudi, kada jednom uđu u veliku kompaniju, ako zaista rade kako treba, budu dugoročno pozitivni primeri. I meni trebaju dugoročno pozitivni primeri, jer oni menjaju svoje okruženje. Oni su kao svetiljke u mraku - kaže on i ističe kako je lokdaun tokom korone pokazao koliko je veliki generacijski jaz
- Stariji nemaju svest o potencijalima ove industrije. Oni su navikli da idu na posao, ali je bilo teško objasniti da možete da radite za ozbiljnu kompaniju i imate ozbiljan radni odnos, sa punim radnim vremenom, od kuće, i da to nije nešto privremeno. Danas, taj koncept veliki broj ljudi iz Novog Pazara uspešno sprovodi. Mi ih ne usmeravamo da rade na platformama koje vam daju privremene poslove već da rade za velike kompanije jer je tu jasan karijerni put - kazao je.
Prof. Plojović ističe i da svako ko se obrati RISC može da dobije priliku da stekne ove vredne veštine, naravno ukoliko se ispostavi da postoji realna osnova za takvo nešto.
- Ako imate šansu, objasnimo vam šta bi to bilo. Ako nema šanse, kažemo da to nije za vas. Na svim našim obukama imate testove. Ako niste položili, idite učite nešto drugo. Kada ljudi vide taj iskreni pristup, onda žele da budu deo priče. Takođe, veoma je važno da ljudima ukažete čast. Naše uspešne ljude zadržavamo kod nas kao predavače i mentore. Glumci imaju svoje klase, a mi se smo takmičili koliko se ljudi iz naših klasa zaposlilo u vrhunskim kompanijama.
Priče o uspehu
Koordinator RISC Novi Pazar Prof. Plojović je istako važnost ove organizacije u podršci koju pruža lokalnoj start-up zajednici i naveo nekoliko uspešnih lokalnih startapova.
- Veoma je važna podrška startap zajednici. U tom delu Srbije imamo startap “QAAANT” koji pruža izuzetan softver za podršku ljudima koji se bave multimedijom. Zatim imate izuzetan softver “Blistavi umovi” koji uz pomoć veštačke inteligencije pomaže roditeljima da imaju odgovarajuću komunikaciju sa decom sa smetnjama u razvoju. Zatim postoji jako uspešna kompanija koja razvija program koji omogućava turističkim agencijama da efikasno sarađuju. Tu je i jako perspektivan startap koji prilagođava obrazovne platforme za neke od najvećih svetskih firmi. Sve su to uspešne priče sa lokala, od polaznika koji su ili sami ili uz nas svoje znanje iskoristili za rešavanje problema - objasnio je Plojević.
Šta je Zalet inovacija?
ZALET INOVACIJA je projekat koji ima cilj da promoviše inovacije i ideje, uspehe inovativne industrije Srbije, i da pruži prostor relevantnim sagovornicama, eskpertima i mladim talentima.
Budući da domaći inovatori krupnim koracima osvajaju svetsko tržište, projekat je tu da pomogne da ti uspesi postanu još veći, kao i da kroz promociju inovacija i inovacione strukture pomogne rast industrije i stvaranje okruženja u kojem svaka dobra ideja ima priliku da se razvije.
Projekat realizuje Method agency pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, pružajući komunikacionu podršku inovatorima, mladim talentima i inovativnoj zajednici, u cilju podizanja svesti o značaju inovacija za društvo.
U okviru projekta se realizuje i podcast koji vodi Miloš Pejčinović (Head of digital content u agenciji Method) koji će razgovarati sa predstavnicima najvažnijih institucija i organizacija, kao i osnivačima startapa i drugim relevantnim sagovornicima iz industrije.
Ceo razgovor sa profesorom Plojovićem možete pogledati u podkastu Zalet Inovacija. Saznajte sve o tome šta su RISC-ovi, kako funkcionišu, koliko su značajni za regionalni razvoj, kako utiču na zajednice i na koji način menjaju živote mladih ljudi i njihovih porodica, koji su izazovi, planovi…
