BEOGRAD: U subotu ulicama šetaju zombiji!

Druga Zombi šetnja u Beogradu počeće u subotu u 17 sati na Trgu Republike, a za maskiranje ljudi biće zadužen veliki tim šminkera, predvođen Miroslavom Lakobrijom, Ninom Vujasin i Aleksandre Mitrović.

Više od 400 maskiranih i kostimiranih dobrovoljaca marširaće istom trasom kao prošle godine: Trg Republike – Knez Mihailova – Palata Albanija – podzemni prolaz kod hotela Moskva – Bezistan – Trg Nikole Pašića – Dom omladine.

Dok se zombiji na Trgu Republike budu zagrevali za Šetnju, tamo će od 16 sati svirati grupa Goatmare and the Hellspades, a nastup će imati i srednjovekovni vitezovi iz udruženja „Beli orlovi”

Po završteku Šetnje, u Domu omladine će u 18 sati biti upriličen izbor za Mis i Mister zombija, kao i za Malog mistera i Malu mis zombi sanšajn. Od 19 sati, u velikoj dvorani Doma omladine Beograda biće dodeljene filmske nagrade Festivala srpskog filma fantastike – Koskar i Piramida – a potom će uslediti projekcije nagrađenih filmova. Festival će biti zaključen zombi-rejvom na splavu Svemirska kafana od 23 sata. .

Ne preporučuje se deci

Iako su u prošlogodišnjoj šetnji učestvovali i najmlađi, roditeljima male dece se ne preporučuje da ih izlažu prizorima zombija, kako se ona ne bi plašila. Zombi šetnja je maskenbal, karneval dobre zabave, koji demonstrira veštine majstora za specijalne efekte a organizuje se radi promocije Festivala srpskog filma fantastike.

Šetnja ove godine ima i humanitarni karakter. U Domu Omladine i na Trgu Republike biće postavljene kutije za dobrovoljne priloge i sav novac koji bude prikupljen tokom Festivala i šetnje biće uplaćen „Prihvatilištu za odrasla i stara lica“ u Kumodraškoj ulici.

Želja je da se pomogne licima koji su u stanju hitne socijalne potrebe, bez sredstava za život, bez ličnih dokumenata, i o kojima nema ko da brine, a čiji će se broj povećati u predstojećem zimskom periodu.

Direktor “Prihvatilišta za odrasla i stara lica” u Kumodraškoj ulici, Prvoslav Nikolić kaže:

„Sa zadovoljstvom prihvatamo donaciju zombi šetnje jer će nam to u mnogome pomoći u povećanju standarda za zaštitu lica koja se nađu tokom ove zime u stanju hitne socijalne potrebe u gradu.“

Šetnja je otvorena za sve građane, a maskiranje i šminkanje 400 dobrovoljaca, koji su se prijavili u poslednjih mesec dana, biće objavljeno pred Šetnju, od 11. do 16.30 u Domu omladine Beograda. Zbog velikog interesovanja a nedovoljnih kapaciteta, najmanje 50 prijava je moralo da bude odbijeno.

Svi šminkeri su 5. i 6. oktobra prošli kroz Radionicu za masku i filmsku šminku na kojoj su kroz video, foto i praktičan rad obučeni kako da izrade masku, pod budnim mentorskom okom Miroslava Lakobrije, Nine Vujasin i Aleksandre Mitrović. U radu Radionice je učestvovalo 40 polaznika iz Beograda, Subotice, Niša i Inđije.

Šetnje zombija uobičajeno predstavljaju povorke obožavalaca horora i fantastike maskiranih u žive mrtvace - zombije.
U srcu tih manifestacija uvek je dobra zabava, ali mogu imati i druge svrhe. Na primer, prošlogodišnji beogradski Zombie Walk je težio da prikaže umeća domaćih majstora za maske i specijalne efekte koji u srpskim filmovima, koprodukcijama ali i stranim ostvarenjima imaju sve zapaženije mesto i postaju oslonac filmske industrije.

Dešava se, međutim, da šetnje zombija poprime socijalni, humanitarni, pa čak i politički karakter – njima se često skreće pažnja na problem gladi, ili na „nevidljive” kategorije stanovništva a ponegde se organizuju kao parodija političkih okupljanja.

Karnevali ljudi maskiranih u zombije uobičajeno su prateći programi festivala fantastike, ali postoje i kao zasebne manifestacije. Od prvih ovakvih šetnji u Milvokiju (2000) i Sakramentu (2001) u Americi, trend se brzo proširio širom sveta., inspirisan živim mrtvacima u filmovima Džordža A. Romera Noć živih mrtvaca (1968), Zora mrtvaca (1978) i Dan mrtvaca (1985).

Znamenita Romerova ostvarenja su mnogo više od pukih horor filmova – ona su društveni komentari vremena u kojima su nastali. Romero je u njima ustanovio moderan pojam zombija. Oni više nisu egzotična vudu čudovišta. Oni su čudovišta u liku običnih ljudi koja se hrane – drugim ljudima. Zombiji su postali metafora za neumeće komuniciranja, za slepo, impulsivno ponašanje bez razmišljanja o posledicama i svrsishodnosti svog delanja („ponaša se kao zombi”).

Osmo izdanje Festivala srpskog filma fantastike (FSFF) održava se u Domu omladine Beograda od 16. do 19. oktobra. U takmičarskim i off programima može da se pogleda pedesetak filmova iz Srbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, Makedonije, SAD, Kanade, Brazila, Rusije, Italije, Španije, Irske i Norveške, a 31 ostvarenje iz Srbije i zemalja bivše Jugoslavije nadmeće se za festivalske nagrade Koskar i Piramida.

U domaćoj takmičarskoj selekciji, za glavnu nagradu Koskar nadmeće se 20 filmova, i to u kategorijama: najbolji film, najbolja filmska priča, najbolji vizuelni efekti, specijalno dostignuće i najbolji film po oceni publike. Za Koskara za najbolji film sa područja bivše Jugoslavije, bez Srbije, nadmeće se sedam filmova.
O dobitnicima Koskara odlučuje žiri u sastavu: Dejan Nikolaj Kraljačić, scenarista i režiser (Kanada-Srbija), Milan Todorović, producent i režiser (Srbija) i Aleksa Gajić, strip-crtač i animator (Srbija).
Za nagradu Piramida, na osnovu festivalskog konkursa za tzv „found footage filmove”, nadmeću se četiri filma.

Sve odluke će biti saopštene na završnoj ceremoniji u Domu omladine Beograda, u subotu 19. oktobra u 19 sati.

Festival srpskog filma fantastike organizuje udruženje Mladi kadrovi u partnerstvu sa Domom omladine Beograda, a pod generalnim pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Festival srpskog filma fantastike (FSFF) osnovan je 2006. godine, i prva je manifestacija koja se isključivo zanima za fantastičko filmsko stvaraštvo u Srbiji, zemlji koja je svetu podarila reč vampir. Od samog početka delovanja, FSFF nastoji da predstavi, promoviše i ukaže na postojanje potpuno paralelne srpske kinematografije, nastale u gotovo bezbudžetnim okolnostima – korišćenjem najsavremenijih tehnologija.

Za osam godina postojanja, FSFF je pokrenuo scenu koja godišnje proizvede i do 40 kratkometražnih i srednjemetražnih ostvarenja. Festival usmerava mlade tvorce tih filmova ka ozbiljnijim produkcijama i međusobnoj saradnji, a njihova ostvarenja prikazuje, na svojoj stalnoj turneji, po Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije. Osnivači festivala su majstor za specijalne efekte Miroslav Lakobrija i novinar i pisac.