Gotovo identične kritike Đilasa, Beka, Tadićevih obožavalaca sa peščanih sajtova, te ortodoksnih fašista s krajnje desnice - najnoviji su dokaz bizarne koalicije kojoj se ništa ne dopada: ni kad započnu pregovori sa EU, ni kad se potpiše Briselski sporazum, ni kad se uhapse ubice Slavka Ćuruvije...

Ono što bi u svakoj zemlji bila dramatično dobra vest – da je inostrani investitor spreman da u Srbiju uloži preko tri milijarde dolara, ovde se, po običaju, pretvara u sitnosopstveničku borbu za lične interese onih tajkuna koji su umislili da je glavni grad njihovo privatno vlasništvo. Gotovo identične kritike Dragana Đilasa, Milana Beka, Tadićevih obožavalaca sa peščanih sajtova, te ortodoksnih fašista s krajnje desnice - najnoviji su dokaz bizarne koalicije kojoj se ništa ne dopada: ni kad započnu pregovori sa EU, ni kad se potpiše Briselski sporazum, ni kad se uhapse ubice Slavka Ćuruvije, ni kad sa svojim novcem u ovu zemlju stižu investitori. Sledstveno tome, projekat „Beograd na vodi“ ujedinio je tadićevsko-šešeljevsko-tajkunski talog u političkoj ljubomori i zavisti, tako tipičnu za ovdašnju malograđanštinu duha.

Smeta i arhitektama

Zašto Muhamed nije preko brega konsultovao Igora: Vest koju je emitovao Tanjug samo je početak priče: „Direktor novoosnovane kompanije ’Eagle Hills’ Mohamed Al Abbar predstavio je u Vladi Srbije projekat ’Beograd na vodi’ potpredsedniku Aleksandru Vučiću, predsedniku Skupštine Srbije Nebojši Stefanoviću, predsedniku privremenog veća Beograda Siniši Malom i drugim članovima Vlade Republike Srbije. Mohamed Al Abbar, vlasnik kompanije koja je podigla najvišu zgradu na svetu Burdž Kalifa, spreman je da u projekat ’Beograd na vodi’ investira više od tri milijarde dolara“.

Nije maltene Al Abbar završio rečenicu, a već se oglasio izvesni Igor Marić, predsednik Udruženja arhitekata Srbije. Nakon što je mudro zaključio „da je rešenje za uređenje dela Beograda uz Savu trebalo bi da se izabere na međunarodnom konkursu“, Marić je samog sebe upitao „da li je Beogradu na tom prostoru potreban još jedan tržni centar i to površine 200.000 kvadratnih metara, koji će umesto izlaska na reku, zatvoriti taj deo ili bi prednost trebalo dati kulturnim sadržajima“.

Očigledni šeretski raspoložen, arhitekta Marić je dodao da je „potrebno napraviti integralni, studiozan plan i uključiti građane i struku u kreiranje Beograda na Savi“. Hteo je valjda da kaže da Al Abbar ne ume da napravi „integralni, studiozan plan“, već je neophodno da uključimo građane u „kreiranje“, što neodoljivo podseća na jalove javne diskusije po mesnim zajednicama kao proširenim porodicama. Osećajući potrebu da još nešto glupo kaže, arhitekta/predsednik vratio se u prošlost: "O silaženju centra Beograda na reke govori se i razmišlja niz decenija. Postoje predlozi koje je na projektu Treći milenijum objedinila Srpska akademija nauka i umetnosti osamdesetih godina prošlog veka, devedesetih je promovisan Europolis, a sad govorimo o Beogradu na vodi".

Utopiti Beograd u vodu: Iznervirani Marić što arhitekti Srbije, osim možda pojedinci, nisu „institucionalno“ uključeni u taj projekat, kriknuo je: "Čemu sad takva žurba kao da su trke? Valjda u ovoj našoj ojađenoj Srbiji treba, kada su ovakvi planovi u pitanju, pitati široki krug građana, arhitekata, inženjera, ekonomista".

Na pitanje zašto nije raspisan konkurs za projekat "Beograd na vodi", vicepremijer Aleksandar Vučić rekao je da nema ništa protiv, ali da bi voleo da predstavnik Udruženja arhitekata "pronađe tri milijarde i sto miliona dolara pa da raspiše neki konkurs". Opisujući bizarnu političku koalciju koja se takmiči u nezadovoljstvu, Vučić je kazao: "Ja znam da nama Srbima nikada ništa nije dobro. Šta god da uradimo, uvek će se pronaći neko ko će u nečemu falinku da pronađe, pa makar to bilo najvelelepniji, najlepši mogući projekat za našu zemlju".

Vizija budućnosti

„Poštovaćemo zakon, svakako, ali tražimo da se i nečiji novac poštuje. Ako mislite da idemo u Evropu, ali da se sprdamo s tuđim novcem, da ga nipodaštavamo, da je naša pamet mnogo preča i važnija i to što smo mi mnogo lepi, nego nečije tri milijarde dolara, a ja vas pitam gde vi mislite da mi živimo, gde hoćete da mi živimo? Šta hoćete ljudi, da onaj ko da tri milijarde, da to ne poštujemo!? Pa kakav to svet hoćemo da pravimo? Hoćemo li u socijalističko samoupravljanje da se vratimo? Ja neću!", rekao je Vučić.

Okružen planovima projekta „Beograd na vodi“, vicepremijer je poručio: "Pokažite ljudima danas kako izgleda Bara Venecija i pokažite 2017. kako će to da izgleda. I onda ću da vas pitam: 'A zašto ste pravili na svakom mestu prepreke i pokušavali nešto da zaustavite?'. Uopšte se neću obazirati na to i uopšte se državni organi neće obazirati na sve moguće prepreke, poštovaćemo zakon, ali ćemo posao da završimo", rekao je Vučić.
Sećajući se afere „Hrast“, Vučić je dodao: "Na hrastu sam i sam naučio lekciju. Mnogo sam je dobro naučio. Zbog toga što sam poslušao sve druge koji su solili pamet i držali predavanje danima, mi danas gubimo bezmalo dva miliona evra na godišnjem nivou zbog jednog drveta. Mnogo mi je drago to drvo, ali ta dva miliona evra mi treba da uzmemo od vas, od poreskih obveznika. Pa kada vas pitam da li više volite da za ta dva miliona evra izgradimo pet vrtića ili taj jedan hrast, vi mi odgovorite da više volite jedan hrast. Ali, ja ne mislim da je to tako".



Ko je Mohammed bin Ali Al Abbar?

Kada je reč o investicijama u Srbiji, a setimo se predizornih solarnih panela, Zahe Hadid koja će napraviti stakleno čudo na Dorćolu, tunela ispod Pariske ulice, Oblaka od čelika na Savi, Fontane na Slaviji, Teslinog tornja na Trgu Dimitrija Tucovića, uljnih škriljaca i svih pratećih dripaca, valja biti oprezan. Proverili smo; za razliku od DS investitora, Mohamed Al Abbar zaista postoji. Nije imaginarna ni njegova kompanija Al Abbar Group, a Beograd na vodi nije njihov prvi projekat, o čemu svedoči prezentacija urađenih i planiranih projekata među kojima dominira najviša kula na planeti – Burdž Kalifa. Investitor koja najavljuje ulaganje od tri milijarde evra, ugledan je poslovni čovek iz Dubaija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i predsednik je borda kompanije Emaar Properties. Diplomirao je The Albers School of Business and Economics na Univerzitetu u Sijetlu 1981. godine.

A šta pišu delegati bizarne koalicije?

Iako se ovih dana intenzivno govori o arapskom ulaganju u projekat „Beograda na vodi“, koji će po rečima vicepremijera značiti „siguran izlazak iz krize“, ostaje činjenica da od njega trenutno ne postoji čak ni idejni projekat, te da nema nikakve garancije da i on neće podeliti sudbinu spektakularno najavljenog ulaganja u srpsku poljoprivredu, od čega na kraju nije bilo ništa, a od svih dosadašnjih priča na temu arapskih ulaganja, čini se da su građani Srbije videli jedino prefarbani rep aviona, koji sada leti pod nazivom Novak Đoković. Naime, timovi eksperata nastavljaju da rade na kompletiranju predloga idejnog rešenja, ali ono se zasad još uvek ni ne nazire, iako se unapred najavljuje da bi na prostoru beogradskog priobalja trebalo da nikne grandiozni šoping mol i neboder od 180 metara, za kojeg bi narodni guslar rekao – „kula ni na nebu, ni na zemlji“.

PEŠČANIK: U subotu je u Beogradu počela nova budućnost predstavljanjem printova 3D modela budućeg grada na vodi. U izveštajima agencija se vidi da su takozvani renderi baš lepo ispali, odštampani na kvalitetnom papiru, sjajni i u boji. Doduše, bili su poređani po podu pa su se fotoreporteri namučili kako da u isti kadar uglave i političare koji su budućnost doneli u Beograd ali je, srećom, predsednik parlamenta nizak a prvi potpredsednik je seo. I videlo se da je ozaren blagonaklonim ponosom dok je osmatrao kvalitetnu kompjutersku grafiku.


Luksuzne printove je doneo Mohammed Al Abbar, gost iz dalekog Dubaija koji je jednom već bio ovde, pre mesec dana, dok se o novoj budućnosti još uvek maštalo a privremene gradske vlasti tek raščišćavale teren u gradskim upravama i sekretarijatima. Iz nekog razloga, Al Abbara su domaćini predstavili kao vlasnika „Emaar Properties“ i investitora najveće izgrađene strukture na svetu, kule Burdž Kalifa u Dubaiju. U budući Beograd investitor je stigao sa crtežom nešto skromnije kule – visoke 180 metara, koja će se zvati „Belgrade tower”, a čiju će konačnu namenu odrediti „savremena stremljenja modernog kapitala“. Al Abbar ima novu firmu za taj posao, Eagle Hills, koju Google još nije stigao da indeksira osim u izveštajima ovdašnjih medija o tri milijarde evra obećanih investicija i još mnogo čemu što su beogradski domaćini dočekali u punoj pripravnosti.