Kod nas je narasprostranjeniji ovčji krpelj. Ta vrsta je slepa i živi na vhovima stabljika ili grana i čeka da neko prođe da bi se zakačio. Domaćina prepoznaju na osnovu ugljen-dioksida, isto kao i komarci. Zato je preporučljivo da se ljudi zaštite kapama i da se pregledaju nakon boravka u prirodi

BEOGRAD - Krpelji ovih dana ne vrebaju samo iz trave već Beograđanima padaju i na glavu! Kako Sekretarijat za zaštitu životne sredine nije uspeo da sprovede prskanje svih teritorija Beograda, u pojedinim delovima grada oni su se namnožili i na drveću.

Kod nas je narasprostranjeniji ovčji krpelj. Ta vrsta je slepa i živi na vhovima stabljika ili grana i čeka da neko prođe da bi se zakačio. Domaćina prepoznaju na osnovu ugljen-dioksida, isto kao i komarci. Zato je preporučljivo da se ljudi zaštite kapama i da se pregledaju nakon boravka u prirodi. Ako se krpelj uhvati, bitno je da se istog trenutka ode u Dom zdravlja kako bi ga skinuli - kaže dr Ivan Aleksić iz beogradskog Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, napominjući da nisu svi krpelji prenosioci bolesti, ali da ih se treba kloniti.

Veći deo grada još čeka zaprašivanje

Do sada je prskano nekoliko lokacija, kao što su Hajd park, Ulica Stjepana Filipovića, Tolstojeva, Spomen-park 25. maj, kod Šehera, Topčider, Košutnjak, Pionirski park, Filmski grad, Ušće, kod Parka prijateljstva i Starog sajmišta. Međutim, Miljakovačka šuma, Avala, Zvezdara, Ada, Makiš, Banovo brdo, Bele vode, Lipovica, Barajevo i Bojčinska šuma još nisu prskane.Klima je u Beogradu bila takva da krpelji koji zimi upadaju u stanje hibernacije, gotovo da nisu ni spavali, jer su temperature bile više nego obično.

- Svake godine se od strane Sekreterijata piše program brojnosti populacije krpelja. Ova godina je u ekološkom i klimatskom aspektu odgovarala razvoju krpelja i doprinela njihovom dobrom preživljavanju. Već krajem aprila smo konstatovali povećani broj krpelja. Dat je predlog mera, ali usled kiša i nepogoda, uslovi za rad nisu postojali. Klima je pogodovala njihovom razvoju - kaže Novica Stajković, član Komisije za praćenje monitoringa, suzbijanja krpelja na teritoriji Beograda, napominjući da je potrebno da tlo bude suvo jer se preparati razgrađuju.

Šta nas sve napada

Mušice - Prva asocijacija na ove insekte je - dosada. Niko ne može biti uporan kao one, a takve su i kada se razmnožavaju. Ako se stvore uslovi za to, može ih biti na hiljade.

Jelenak - Njihovi rogovi izazivaju paniku, ali ne dajte se prevariti. Iako su mužijaci mnogo krupniji i imaju duplo veće rogove, ženke su te koje mogu bolno da vas uštinu.

Ose - Za razliku od pčele, ose ima drugačiji žalac, pa mogu ubosti i nekoliko puta, samim tim je bolje izbegavati ih. Ako jedete sladoled ili nešto slatko, laka ste meta.

Buve - Mislili ste da su one samo problem životinja? Ako ih unesete u stan ili kuću, život će vam se pretvoriti u noćnu moru. Brzo se razmnožavaju, mogu izazvati i brojne alergije.

Smrdibuba - Njeno ime govori sve. Iako deluje benigno, ukoliko pokušate da je uhvatite, ona će pustiti tečnost neprijatnog mirisa, kako bi se odbranila od vas.

Obad - Kažu dosadniji i od muve. Lepi se za mokru kožu, pa ga zato često ima blizu kupališta. Ume i da ujede, ali to nije bolno, samo neprijatno.

( 24.sata.rs)