Prema rečima ministra, oni neće biti angažovani osam sati dnevno, a postupak će ići tako što se radno sposoban korisnik pozove na razgovor i ponudi mu se program radne aktivacije. Ukoliko se ne prihvati plan aktivacije, prvo se umanjuje socijalna pomoć, a onda, ukoliko pozvano lice zaista neće da radi, gubi socijalnu pomoć

BEOGRAD - Ministar za rad Aleksandar Vulin i gradonačelnik Siniša Mali potpisali su danas Memorandum koji predviđa da se radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći u Beogradu, a kojih je oko 11.000, aktivno uključe u društvo i daju mu svoj doprinos.

Reč je o Memorandumu o saradnji za sprovođenje mera socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći, a potpisao ga je i v.d. direktor Gradskog centra za socijalni rad Vladimir Ilić.

Zahvaljujući Memorandumu, radno sposobni primaoci socijalne pomoći imaće priliku da se više uključe u društvo, na više načina, poput obrazovanja i rada, rekao je Vulin.Prema rečima ministra, oni neće biti angažovani osam sati dnevno, a postupak će ići tako što se radno sposoban korisnik pozove na razgovor i ponudi mu se program radne aktivacije. Ukoliko se ne prihvati plan aktivacije, prvo se umanjuje socijalna pomoć, a onda, ukoliko pozvano lice zaista neće da radi, gubi socijalnu pomoć. To se, kako je rekao ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, ne odnosi na radno nesposobne.

"Ničije dete neće ostati bez socijalne pomoći jer nije radno sposobno i nije dužno da odgovara za to što njegov otac neće da radi. Ovo se ne odnosi na bolesne, stare i na one koji na bilo koji način ne mogu da rade", rekao je Vulin.

On je istakao da je ovo prilika da se radno sposobni korisnici socijalne pomoći aktiviraju, da im se "da podsticaj da izađu iz začaranog kruga bede i da se radom preporuče zajednici".

Vulin je rekao i da, prema anketama, većina radno sposobnih primalaca socijalne pomoći želi da radi, što je i očekivao"Ovo je način da kroz rad i obrazovanje pokušate da promenite svoj status i da kažete hvala zajednici i državi za ono što dobijate od njih", rekao je Vulin i dodao da se onaj ko ne radi ne može nadati da će promeniti svoj status.

Vulin je rekao da postoji tendencija da socijalna pomoć postane zanimanje i jedini izvor prihoda, pa se ne traži posao."11.000 ljudi su dovoljno zdravi da mogu da rade, nemaju posao i dobijaju novčanu pomoć. Ima li išta logičnije nego da nešto i rade i da im pružimo priliku da kroz rad i obrazovanje pokušaju da promene svoj status. Ovo je dobra vest", podvukao je Vulin.

Mali je istakao da Grad podržava inicijativu Vlade i Ministarstva za rad kako bi se socijalnim korisnicima koji dobijaju novčanu pomoć omogućilo da se aktiviraju i na neki način daju doprinos društvu.

"Stvaramo uslove da se radno sposobni ljudi, koji primaju novčanu pomoć, aktiviraju u institucijama i ustanovama čiji je Beograd osnivač, kao i u javno-komunalnim preduzećima", rekao je Mali.

On je najavio da sledi potpisivanje protokola kojima će Centar za socijalni rad i ustanove Grada Beograda jasno definisati obaveze, odgovornosti, nadležnosti i opis posla ljudi koji će raditi u tim ustanovama.

Gradonačelnik je rekao da će Grad i u budućnosti podržati svaku inicijativu Vlade, posebno one koje su usmerene ka socijalnim kategorijama stanovništva koje omogućavaju njihovo aktivno uključivanje u društvo i doprinos lokalnoj zajednici.

Ilić je rekao da je Gradski centar za socijalni rad tokom 2013. godine imao 100.000 korisnika.On je dodao da su institucije počele da rade na povećanju socijalne uključenosti radno sposobnih primalaca socijalne pomoći, ali da je potrebno da se ti korisnici što više aktiviraju i prihvate donete mere.

Ilić je rekao da je istraživanje na uzorku od 240 porodica, u kojima su radno sposobni korisnici, pokazalo da "što su korisnici duže na evidenciji Centra za socijalni rad, to manje traže posao". "Dve trećine korisnika uopšte ne traži zaposlenje", zaključio je Ilić.