Kamenoresci koji nisu iz Beograda imaju svoje akvizitere stalno prisutne na novootvorenim parcelama beogradskih groblja i bukvalno napadaju ožalošćene da bi prodali spomenike, kaže advokat Udruženja kamenorezaca. Prodaja spomenika na ceno pojede 50 miliona evra

BEOGRAD - Gradska odluka o uređivanju i održavanju grobalja i sahranjivanju, koja je doneta prošlog maja, nije mnogo pomogla da se smanji nelegalna prodaja spomenika. Ovo je konstatovano danas na sastanku u Privrednoj komori Beograda.

Nelegalna prodaja spomenika, kao deo sive ekonomije, direktno pogađa beogradske kamenoresce a za godinu dana ništa se nije promenilo, samo je situacija postala još gora, izjavio je advokat Udruženja kamenorezaca, Miloš Batina.

Kamenoresci koji nisu iz Beograda, prema njegovim rečima, "imaju svoje akvizitere koji su stalno prisutni na novotvorenim parcelama beogradskih grobalja i bukvalno napadaju ožalošćene da bi prodali spomenike, dok beogradski (kamenoresci) prodaju vrše isključivo van groblja".

On je dodao da nelegalni prodavci rade za proviziju od 10 odsto, što je čist primer sive ekonomije, jer oni nikome ne plaćaju ništa za to što zarade, a pojavili su se i spomenici koji nemaju obavezno odobrenje javno komunalnih preduzeća za koje se plaća taksa.

"Posle četiri godine naših upornih zahteva, postavljene su table na ulazu u groblja sa informacijom šta je dozvoljeno a šta ne, ali nije prihvaćena naša ideja da se uz račun za sahranu daje letak koji bi o tome obavestio korisnike", kazao je Batina.

Predsednik udruženja kamenorezaca, Ðorđe Dragaš, postavio je pitanje da li su oni koji se drže zakona zato kažnjeni, jer "neko ko sedi u radnji i plaća beogradskoj opštini porez, ne može da zaposli jednog radnika budući da ugovori samo tri spomenika za četiri meseca, pošto niko ne ulazi u radnju". On je primetio da se na groblju Lešće kada je počela da radi komunalna policija smanjio broj nelegalnih prodavaca, koji se kriju i beže, ali je dodao da su se u poslednje dve nedelje oni vratili.

Generalni direktor JKP "Pogrebne usluge", Dragan Baltovski, smatra da je neophodano da se uputi inicijativa republičkoj Poreskoj upravi koja najbolje može da izvrši kontrolu rada kamenorezaca, jer "ako neko iz Mačve za godinu dana proda 500 spomenika u Beogradu, treba proveriti da li je u sitemu PDV-a, da li izdaje fiskalne račune i ulaz robe".

On je naveo da je zbog nelegalne prodaje spomenika republički budžet godišnje oštećen za oko 30 do 50 miliona evra, ako se ima u vidu da u toku godine u Srbiji premine 100.000 ljudi, dodajući da je neophodno izmeniti zakone i pojačati rad svih nadležnih organa.

Načelnik u Tržišnoj inspekciji, Radenko Ćetković, rekao je da im je rad prilično ograničen, jer mogu da intervenišu samo ako neko deli letke na groblju, ali se prodavci sve češće direktno obraćaju klijentima, pa je teško identifikovati ih, a pri tome ni inspektora nema dovoljno.

Kamenoresci su zatražili da se pregledaju snimci sa nadzornih kamera postavljenih na ulazu u groblja kako bi se utvrdio identitet onih koji rade "na crno", navodeći da to što problem ne može da se reši već četiri godine može da znači da tu ima i korupcije.

Direktor Sektora Privredne komore Srbije za mala i srednja preduzećam, Aleksandar Gračanac, saopštio je da je komora uputila vladi svoj Predlog zakona o sprečavanju obavljanja neregistrovanih delatnosti, kao jednu od mera za suzbijanje sive ekonomije, jer se takav zakon pokazao efikasan u zemljama regiona.