Protiv ovog projekta bilo je devet poslanika, uzdržanih nije bilo

BEOGRAD - Poslanici Skupštine Srbije usvojili su u četvrtak veče lex specialis za projekat "Beograd na vodi", kojim će biti regulisan postupak eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole, što je preduslov za početak izgradnje tog projekta.

Za zakon, kojim je "Beograd na vodi" definisan kao projekat od posebnog značaja za Srbiju i Beograd, glasalo je 176 poslanika vladajuće koalicije, dok je protiv bilo devet poslanika, a uzdržanih nije bilo.

Poslanici su o 70-ak amandmana raspravljali više od 13 sati, a u načelu raspravljalo se u utorak, u takođe maratonskoj debati.

Na površini od oko 177 hektara predviđeno je da se izgradi više od milion kvadratnih metara stambenog prostora, oko 750.000 kvadratnih metara poslovnog i komercijalnog prostora, više od 62.000 kvadrata javnih sadržaja kao što su vrtići, škole, ustanove kulture, socijalne i zdravstvene zaštite i oko 242.000 kvadrata novih zelenih površina.

To će, takođe, stvoriti uslove za zapošljavanje više od 13.000 radnika.

Kako se navodi u zakonu, Beograd ima oko 200 kilometara obale koja je u najvećem delu zapuštena i neuređena, a deo obale, Savsko priobalje po svojoj lokaciji spada u najatraktivnije delove grada.

Analizom je utvrđeno da bi uređenjem lokacije, Beograd i Srbija značajno podigli turističke potencijale, a taj deo grada bi bio komunalno i saobraćajno uređen.

Iz tih razloga vlada je projekat "Beograd na vodi" proglasila projektom od značaja za Republiku i grad Beograd.

Leks specijalisom se određuje korisnik eksproprijacije, način izdavanja građevinske dozvole i drugih akata potrebnih tokom izgradnje objekta.

Utvrđuje se javni interes za eksproprijaciju kako bi zemljište na kojem će biti izgrađen poslovno-stambenog kompleks sa pratećom infrastrukturom bilo pripremljeno za izgradnju.

Zakonom je predviđeno da Srbija i Grad Beograd imaju sva prava, obaveze i odgovornosti korisnika eksproprijacije predviđene zakonima koji uređuju tu oblast.

Za eksproprisanu nepokretnost vlasnik ima pravo na naknadu koja ne može biti niža od tržišne vrednosti nepokretnosti, a vlasnik nepokretnosti dužan je da se izjasni u roku od osam dana od dana dobijanja predloga za eksproprijaciju.

Po okončanju tog postupka i upisu prava svojine na nepokretnostima, država neizgrađeno građevinsko zemljište može dati u dugoročni zakup.

Troškovi Grada Beograda na uređivanju građevinskog zemljišta na lokaciji biće regulisani posebnim ugovorom Grada Beograda i Republike Srbije.

Procene su pokazale da će orijentacioni troškovi raščišćavanja terena za pripremu izgradnje biti oko 33 milijardi dinara, dok će prihodi od poreza, kako se procenjuje, biti oko 37,3 milijardi dinara.

Ekonomska analiza pokazala je, takođe, da je predloženi projekat sprovodiv i sa aspekta države i lokalne samouprave i sa aspekta investitora, kao i da će biti angažovana celokupna građevinska industrija.

Za sprovođenje zakona potrebna su dodatna finansijska sredstva iz budžeta.

U toku 2014. godine usvojen je planski dokument, započete aktivnosti na raščišćavanju terena i obezbeđen je investitor radova, što su preduslovi da se, imajući u vidu odredbe ovog zakona, započne i sa izgradnjom.

Zakon će rešiti i pitanje izmeštanja beogradskog železničkog čvora iz Savskog amfiteatra, raseljavanje stanovnika koji decenijama stanuju u starim, trošnim i neuslovnim objektima bez osnovne saobraćajne i komunalne infrastrukture.

Ustavni osnov za donošenje zakona sadržan je u odredbi kojom je predviđeno da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne kao i da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.

Sa aspekta ustavnosti, donošenje zakona, koji je po svojoj pravnoj prirodi lex specialis u odnosu na opšti zakon je moguće, s obzirom da je vlada taj projekat ocenila kao projekat od posebnog značaja za Srbiju.

Analizom vlasničkih odnosa na građevinskom zemljištu, utvrđeno je da je Srbija upisana kao vlasnik na najvećem broju katastarskih parcela, na manjem broju upisan je grad Beograd, a najmanji broj na privatna lica.