Skupština grada je 25. februara usvojila odluku kojom su Mihalkov, austrijski pisac Peter Handke i norveški političar Torvald Stoltenberg izabrani za počasne građane Beograda

BEOGRAD- Ruskom reditelju Nikiti Mihalkovu sutra će u Beogradu biti uručena Povelja počasnog građanina srpske prestonice.

Skupština grada je 25. februara usvojila odluku kojom su Mihalkov, austrijski pisac Peter Handke i norveški političar Torvald Stoltenberg izabrani za počasne građane Beograda.

Do sada je dodeljeno 27 Povelja počasnog građanina Beograda, a poslednji kome je to priznanje uručeno je premijer Kine Li Kećjang, koji je u decembru boravio u Beogradu.Zvanje Počasni građanin Beograda uvedeno je 19. jula 1954. godine. Ono se dodeljivalo sve do 1985. godine, visokim stranim državnicima, koji su bili u poseti Jugoslaviji, a ponovo je uvedeno 2006. godine.

Naime, Narodni odbor grada Beograda je, na sednici 19. oktobra 1945. godine doneo Odluku da se prvo zvanje Počasnog građanina Beograda zajednički dodeli maršalu Sovjetskog Saveza Fjodoru Ivanoviču Tolbuhinu, general-pukovniku i narodnom heroju Peku Dapčeviću i generalu sovjetske armije Vladimiru Ivanoviču Ždanovu.

U protokolu Grada Beograda nema pisanih informacija da li je upriličeno i uručenje povelje tim laureatima.Doživotni predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito je to priznanje dobio 25. maja 1947. godine, dok je bio na poziciji predsednika FNRJ.

Priznanje mu je dodeljeno na Dan mladosti koji se tradicionalno obeležavao kao njegov rođendan.Za počasne građane proglašeni su potom i car Etiopije Hajle Selasije, prvi premijer Indije Džavaharlal Nehru, predsednik Egipta Gamal Abdel Naser, kralj Kambodže Norodom Sihanuk, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta S S SR Leonid Brežnjev, predsednik NDR Alžir Ahmed Ben Bela i predsednik Tunisa Habib Burgiba.

Zvanje Počasni građanin Beograda poneli su i drugi premijer Indije Lal Bahadur Šastri, društveno-politički radnik SFRJ i narodni heroj Edvard Kardelj, predsednik Zambije Kenet Davud Kaunda, predsednik Ujedinjene radničke partije Poljske Edvard Gjerek, predsednik NR Rumunije Nikolaj Čaušesku i premijer NR Kine Hua Guofeng.

Među državnicima koji su poneli zvanje Počasni građanin Beograda su i kuvajtski emir Džabir el Ahmed el Sabah, predsednik Francuske Fransoa Miteran, predsednik DNR Koreje Kim Il Sung, predsednik NR Kine Li Sjennjen, predsednik Meksika Migel de la Madrid, predsednik Tanzanije Džulijus Njerere i predsednik Južnoafričke Republike Nelson Mandela.

Zvanje Počasni građanin Beograda pripalo je i ministru spoljnih poslova Španije Migelu Anhel Moratinosu i ambasadori Japana u Srbiji Tadaši Nagaiu.

Titula Počasnog građanina ponovo je uvedena 2006. godine, Odlukom o zvanju počasni građanin Beograda.Prema toj Odluci, zvanje Počasni građanin Beograda može se dodeliti građaninu Srbije, kao i stranom državljaninu, državniku i funkcioneru međunarodne organizacije i udruženja, NVO i drugih oblika delovanja civilnog sektora, državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave i istaknutoj javnoj ličnosti i drugom pojedincu.

Zvanje se dodeljuje osobi koja je svojim radom, naučnim, umetničkim, političkim, humanitarnim i drugim oblicima delovanja, doprinela razvoju i ugledu Beograda, ostvarivanju i razvoju demokratije u Srbiji ili u svetu, očuvanju mira i napretku čovečanstva.

O dodeli zvanja Počasni građanin Beograda odlučuje Skupština grada, na predlog Gradskog veća ili najmanje 20 odbornika.

Osobi kojoj je dodeljeno zvanje Počasni građanin Beograda uručuje se povelja sa grbom grada Beograda, a izgled povelje utvrđuje organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove protokola, uz saglasnost gradonačelnika.

Povelja se uručuje na svečanoj sednici Skupštine grada, u vreme obeležavanja i proslavljanja Dana Beograda, a stranom državljaninu se može uručiti i u toku godine, prilikom njegovog boravka u Beogradu.

Nosioci navedene titule ne stiču nikakva posebna prava niti obaveze.Povelju uručuje gradonačelnik Beograda.