Uz međusobno pozdravljanje, usputne razgovore o lepom vremenu i drugim stvarima koje su sastavni deo svačijeg života, vožnja prođe za tili čas

BEOGRAD - Postoji jedna autobuska linija u Beogradu koja je sasvim neuobičajena. U njoj nema guranja, laktanja, niti borbe za preostalo mesto. Dugačka je samo 2,5 kilometara i trenutno je najkraća u Beogradu.

Polazi od okretnice 18-ice u naselju Medaković III do naselja Vojvoda Vlahović. Međutim, nije to ono što je izdvaja od ostalih gradskih autobusa. Njen zaštitni znak su vozači, koji svakodnevno uz osmeh i lepu reč dočekuju i ispraćaju svoje putnike.

"Na ovoj liniji sam od samog početka, već dve i po godine. Ranije sam vozio 85-icu, dok nisu uveli minibuseve. Shvatio sam da bih najviše voleo da radim na takvim linijama jer sam mnogo prisniji sa ljudima", počinje priču za Đorđe Kurandić (31), koji je spontano pozdravio putnika koji je ušao – ”Zdravo, Ivane”.

Uz međusobno pozdravljanje, usputne razgovore o lepom vremenu i drugim stvarima koje su sastavni deo svačijeg života, vožnja od okretnice do okretnice - 20 minuta prođe za tili čas.

"Pokvario mi se motor. Taj deo uopšte ne mogu da nađem i ne znam kada će ga popraviti. Sada ćeš me viđati svakog dana", kazao je vozaču jedan od putnika, koji je seo odmah iza njega zbog lakše komunikacije. Đole, kako ga iz milošte zovu putnici, našalio se i objasnio kako pojedinci imaju svoje mesto u busiću.

"Posebno dve gospođe, jedna je doktorka, a druga radi u Elektroditribuciji, vole da se smeste tu na početku. To su od početka njihova mesta", kroz smeh kaže Kurandić.

Usput smo dotakli različite teme, pa i neizbežnu i aktuelnu ”Bus Plus”. Vozeći se ovom linijom, primetili smo da niko nije otkucao kartu.

"Skoro niko se ne čekira, osim onih koji imaju mesečne karte, pa tu i tamo prislone karticu. Kontrola za ove dve i po godine ušla je možda jednom ili dva puta. Građani se tome baš raduju", kaže on.

Autobus na ovoj liniji polazi u šest ujutru, a vožnju završava u 21.30 časova.

"Ujutru je najveći špic. Možda ne možete da zamislite koliko ljudi stane na ovako mali prostor, ali verujte mi, moguće je. Najčešća gužva je u 6.45, 7.00 i 7.15, kada ljudi odlaze na posao i đaci u školu. Onda je u busu prva žurka. Deca rasprostru svoje rančeve, stariji se raspričaju kao da je dva popodne i baš nam je veselo", prepričava vozač.

Prednosti linije 26L ima mnogo, ali najznačajnija od njih je što će vam Đorđe ili njegov kolega ispuniti svaku želju. Sigurno ste i sami bili u situaciji kada vam je neki vozač ispred nosa zatvorio vrata. To se na ovoj liniji nikada neće dogoditi.

Situacija kojoj smo prisustvovali nas je oduševila. Kada smo već stigli na okretnicu u naselju Vojvoda Vlahović, sačekali smo nekoliko minuta i bus je trebalo da krene. Međutim, Đorđe se okrenuo i ugledao gospođu u crvenom kaputu i sa crvenim šeširom.

"Ova žena svakog jutra kasni", rekao je Đole i otišao u rikverc kako bi je što pre ”pokupio”.

"Meni ništa ne znači tih dvadesetak sekundi, a njoj će mnogo značiti", dodao je on.

Pored toga, Đorđe nam je otkrio još nekoliko sitnica zbog kojih putnici obožavaju da se voze baš sa njim.

"Kada se uveče vozimo ja im pustim film ili im skuvam kafu, zavisi kako-kad", otkrio je on i rado nam pokazao improvizovanu kuhinju unutar autobusa.

Putnici tačno znaju u koliko sati će ih Đorđe pokupiti i spremno čekaju na stanici. Od mnogobrojnih judi koji se nalaze na određenoj stanici, ovaj vozač tačno zna koji su ”njegovi putnici”.

"Videćete, sada će ući ove dve gospođe", rekao je on i tako je i bilo. Za kraj vožnje, objasnio nam je da za njega ovo nije posao, već, kako kaže ”porodični autobus”.

"Mi se ovde baš družimo. Znam ime svakoga od njih, gde rade, kako im je porodica... Često se dogodi da mi ostave neki kolač, voće ili neke grickalice za usput, da mi se nađe", rekao je Đorđe i po našem izlasku iz autobusa otpozdravio nam zvukom sirene i podignutom rukom uvis.

(Dnevno.rs)