Budući da je na pragu penzije, majstor Obrad sada zanatu podučava mlađe kolege. Kaže da nove generacije nisu zainteresovane za ovaj teški, ali i lepi zanat

Nekada se moć grada merila po tome koliko kvalitetnu kaldrmu ima. A danas u srpskoj prestonici umesto asfaltom kaldrmom je prekriveno samo deset hiljada kvadratnih metara u desetak ulica. Kaldrmu često nema ko da popravi, jer samo jedan majstor vlada tim zanatom.

Kažu da on poznaje svaku kocku u gradu, pa ga zovu i najstarijim beogradskim kockarom. Šezdesettrogdišnji Obrad Spasojević život prestoničkoj kaldrmi produžava već decenijama.

"Evo već 38 godina popravljam kaldrmu, radimo sve i kaldrmu i kocku i potporne zidove. Sve živo radimo, nema pardona za rad, jer kad je u pitanju saobraćaj, to mora da se radi i dan i noć", kaže majstor Obrad.

Budući da je na pragu penzije, majstor Obrad sada zanatu podučava mlađe kolege. Kaže da nove generacije nisu zainteresovane za ovaj teški, ali i lepi zanat.

Danas niko neće u kockare jer stradaju kolena, zglobovi, jedno po jedno popušta i omladina neće da prihvati taj težak posao, kaže Obrad.

Prvih godina 20. veka čak 80 odsto ulica bilo je pod kaldrmom, a danas Dorćol, Kosančićev venac i stari delovi Zemuna čuvaju to viševekovno nasleđe koje u prestonici oduševlja najpre strane turiste.

Za turiste atraktivna i lepa, a za održavanje nepraktična i skupa, ovako arhitekte često opisuju kaldrmu, za koju uprkos manjku majstora, izgleda još ima nade.

"Preuzeli smo i korake da u budućnosti potpuno rešimo taj problem. Napravili smo sporazum sa trogodišnjom školom zanatskom u Beogradu, da godišnje dajemo 10 stipendija za učenike, od čega su njih pet za kockare. Tako da oni će imati praksu u "Beograd putu" sa ljudima koji znaju, od njih će naučiti", kaže Milutin Folić, glavni urbanista Grada Beograda.

A kada ispeku zanat, mladi "kockari" imaće pune ruke posla, da preurede mnoge ulice koje su baš zbog kaldrme u nadležnosti Zavoda za zaštitu spomenika.

(RTS)