SEDNICA SKUPŠTINE GRADA: Osnovana Slobodna zona Grada Beograda

Područje Slobodne zone Beorgada sastoji se od dve zasebne celine: Zona 1 - područje Barič i Zona 2 - područje "Reva" na opštini Palilula. Ukupna površina Slobodne zone je nešto veća od 97 hektara, od čega je u Bariču oko 41 hektar, a u Zoni 2 oko 56

Na sednici Skupštine grada osnovano je i privredno društvo sa ograničenom odgovornošću za upravljanje Slobodnom zonom Beograda. Predlog da bude osnovana Slobodna zona podržale su sve odborničke grupe, mada je DS iznela nekoliko zamerki na taj predlog.

Obrazlažući predlog, gradonačelnik Siniša Mali je rekao da se osnivanjem slobodne zone stvara bolja investiciona klima i da se investitorima nude povoljniji i konkretniji uslovi za rad.

On je posebno napomenuo kinesku kompaniju Meita, sa kojom je juče potpisan ugovor, a koja će na prostoru nekadašnje fabrike Prva iskra Barič napraviti svoju fabriku investirati 60 miliona evra i zaposliti 1.400 ljudi.

Predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković naveo je da je dobiti kompaniju koja zapošljava desetine hiljada ljudi širom sveta velika vest za Srbiju, a posebno za Beograd i Obrenovac.

Čučković je rekao da je “glavni protivnik” za Meitu bila Poljska, a istakao je da je Srbija garant stabilnosti u regionu i najstabilnija tačka za ulaganja na Balkanu.

“Videli ste ekonomske mere koje hvale najmoćniji ljudi u svetu. Kada kancelarka Nemačke Angela Merkel pohvali ekonomske mere vlade, onda je logično da se investitori odlučce za ulaganje”, naveo je Čučković.

Čučković je rekao i da neće biti poklanjanja zemljišta investitoru, o čemu je govorila opozicija, a naveo je i da u samom ugovoru stoji da će biti zaposleno 1.400 ljudi.

Odbornk DS Željko Jovetić tvrdi da je 35 odsto od te investicije Meite, u stvari podsticaj Vlade Srbije, odnosno da se 21 milion daje kao start-up kredit.

“Srbija i Obrenovac poklanjaju 40 hektara i 20 miliona da se posao započne”, rekao je Jovetić.

Odbornik DS Zoran Alimpić rekao je da je normalno što je DS podržala predlog o osnivanju slobodne zone jer to predstavlja kontinuitet njene politike.

Na sednici se obratio i odbornik DS Daniilo Bašić koji je ukazao da je predviđeno da se slobodna zona na opštini Palilula nađe između reke i puta, na izuzetno plavnom zemljištu, te da će nasipanje jako puno koštati.

“Nezadovoljni smo i što nas niko nije konsultovao i došao u opštinu da kaže šta predstavlja slobodna zona. Pozovite nas na razgovor , imamo želju da se Beograd razvija, kao i vi”, porucio je Bašić.

Društvo za upravljanje Slobodnom zonom može obavljati sve poslove kojima se obezbeđuju prostorni, energetski, tehnički i drugi uslovi za obavljanje delatnosti u Slobodnoj zoni, kao i spoljnotrgovinsku delatnost, ukoliko za to ispunjava zakonski predviđene uslove.

Osnivač društva je Grad Beograd, a ukupan upisani novčani deo osnovnog kapitala Društva iznosi 1.000 dinara.
Odbornici su odredili i predstavnike Beograda u Skupštini društva za upravljanje slobodnom zonom Beograda. Predsednik Skupštine društva je diplomirani ekonomista Mirjana Bogdanović, a članovi su i ekonomisti Jovan Ivačković i Branislav Baćović.

Područje Slobodne zone Beorgada sastoji se od dve zasebne celine: Zona 1 - područje "Barič" i Zona 2 - područje "Reva" na opštini Palilula. Ukupna površina Slobodne zone je nešto veća od 97 hektara, od čega je u Bariču oko 41 hektar, a u Zoni 2 oko 56.

Područje "Barič" se nalazi na prostoru koje se sa jedne strane prostire od Železničke ulice koja se nalazi u industrijskoj zoni Barič i koja je paralelna sa putem Beograd - Obrenovac do reke Save. Zona 2 - područje "Reva" nalazi se između Pančevačkog puta, Dunava i novoplanirane luke.

Na području Zone 1, na prostoru "Prve iskre Barič", kineska kompanija Meita proizvodiće komponente za automobilsku industriju, a biće zaposleno oko 1.400 ljudi i investirano oko 60 miliona evra.

U prvoj fazi, do kraja 2018. godine, planirana je investicija u pogon livnice i mašinske obrade u iznosu oko 40 miliona evra. U drugoj fazi, do kraja 2022. godine, planirana je investicija u proširenje postojećeg pogona i u distributivni centar koji bi snabdevao tržište Evrope i Severne Amerike u iznosu do 20 miliona evra.

Kada je reč o Zoni 2, investitorska konferencija će biti održana u septembru.

Planirana vrednost investicija u logistički centar Reva je oko 18 miliona evra u prvoj fazi. Dinamički plan upošljavanja lica kod korisnika zone predviđa više od 770 novih radnih mesta do 2020. godine, od koji bi prvih 550 lica bilo zaposleno do 2018.

Cilj osnivanja "Slobodne zone Beograda", čiji je osnivač Grad, je da se podstakne privredna aktivnost na lokacijama gde se formira slobodna zona, kao i investiranje domaćeg i stranog kapitala i organizovanje proizvodnje radi plasmana na domaćem tržištu i u izvozu.

Pogodnosti proglašenja Slobodne zone su višestruke, ne samo za jedinicu lokalne samouprave zbog privlačenja direktnih investicija, već i za investitore, odnosno korisnike koji na teritoriji slobodne zone mogu obavljati proizvodne i uslužne delatnosti uz određene pogodnosti.

Reč je o fiskalnim pogodnostima - oslobađanju od plaćanja PDV-a na unos dobara u slobodnu zonu, kao i pružanje prevoznih i drugih usluga u vezi sa unosom dobara, oslobađnje od plaćanja PDV-a na promet dobara i usluga u slobodnoj zoni i između korisnika dve slobodne zone, oslobađanje od pojedinih poreskih opterećenja za direktne strane investicije..., a postoje i brojne carinske pogodnosti.

Uvoz u slobodnu zonu i izvoz iz nje su potpuno slobodni, odnosno ne primenjuju se kvote, uvozne ili izvozne dozvole ili druga ograničenja spoljnotrgovinskog prometa.

Roba se iz slobodne zone može privremeno izneti na ostali deo domaće teritorije ili uneti u slobodnu zonu sa ostalog dela domaće teritorije radi oplemenjivanja (prerade, dorade, obrade, ugradnje, opravke, kontrole kvaliteta, marketinške prezentacije...), što pruža velike mogućnosti povezivanja sa domaćom privredom.