VESIĆ: Naš cilj je da Beograd postane grad kranova i da se što više gradi

Kada smo izabrani, u gradu skoro da nije bilo aktivno nijedno veliko gradilište, osim tamo gde je država gradila. Sada je situacija drugačija i počelo je da se gradi, ali mi nismo zadovoljni jer tek kada budemo videli kranove u svim delovima grada, možemo da kažemo da smo uspeli, rekao je gradski menadžer

– Naša inspekcija je zajedno sa opštinskim inspekcijama utvrdila status svakog od tih objekata u izgradnji u smislu dokumentacije. Gde god smo utvrdili da postoje zakonski uslovi da se zabrani izvođenje nelegalnih radova, gradska inspekcija je to učinila. Tokom ove nedelje zabranjena je dalja gradnja na dve lokacije na Bežaniji odnosno na Ledinama, a pre par nedelja slična odluka je doneta za nelegalni objekat u Borči – rekao je Vesić i izrazio očekivanje da opštine, u čijoj su nadležnosti, donesu rešenja o rušenju tih objekata i podignu krivične prijave protiv nelegalnih investitora. Vesić je pozvao građane da prijave gradu nelegalne graditelje kako bi pomogli Gradskoj upravi da uvede red u ovu oblast u Beogradu.

– Obećavam vam da ćemo na svaku prijavu da reagujemo i da proverimo šta se dešava. I ko god da gradi nelegalno, ne može da bude zaštićen. Svako ko nelegalno gradi ne samo da krši zakon i vrši krivično delo, već otima od svih ostalih građana Beograda jer ne plaća obaveze prema gradu i državi. Od tih naknada koje plaćaju investitori gradi se infrastruktura, ulice, kanalizacija i vodovod. Pored toga, svaki nelegalni graditelj opterećuje dodatno postojeću infrastrukturu i otežava život ostalim građanima. Zato je važno da se nelegalna gradnja potpuno zaustavi – kazao je Vesić.

On je podsetio da su za pet meseci od donošenja Zakona o planiranju i izgradnji u Beogradu izdate 382 građevinske dozvole, od kojih je grad izdao 93 dozvole za objekte preko 800 metara kvadratnih što, istakao je Vesić, predstavlja porast u odnosu na prošle godine. Osim grada, najviše građevinskih dozvola je izdato u Sopotu 62 dozvole, u Mladenovcu 43 i Lazarevcu 35 dozvola. Ono što je najvažnije, novi zakon je pokrenuo čitav niz projekata koji su godinama bili zaustavljeni, kao što su izgradnja „Plazza” tržnog centra u Višnjici, hotela na lokaciji Tri kralja u Kralja Milana, nova zgrada „Airport City” na Novom Beogradu i stambeni kompleks na mestu bivšeg IKL na Paliluli. Posle stupanja ovog zakona na snagu zabeležen je porast broja izdatih građevinskih dozvola od 37 odsto, što je najveći broj od 2009. godine.

– Investitori lakše dolaze do dozvola, a to nam je cilj. Što se tiče Zakona o legalizaciji, nama je cilj da se legalizuju svi objekti koji ispunjavaju uslove koje traži zakon, da investitori legalno rade i da plate svoje obaveze, da se dozvole za gradnju dobijaju brzo i da se konačno uvede red u ovu oblast. Da bi se to desilo, neophodno je da se jednom zauvek završi legalizacija, da se izmenama Zakona o legalizaciji ubrzaju procedure, da se jasno definiše šta može da se legalizuje, a šta ne može kako bi se ovaj proces završio. U Beogradu, u ovom trenutku, imamo preko 220 hiljada zahteva za legalizaciju – rekao je Vesić i dodao da je Beograd spreman da učestvuje u procesu izmena Zakona o legalizaciji.

Vesić je poručio da kada se jednom završi legalizacija, pošto je novim propisima omogućeno brzo i lako izdavanje dozvola, više neće moći nelegalno da se gradi. Svi koji to budu pokušali da rade suočiće se sa ozbiljnim zakonskim sankcijama.

– Naš cilj je da se što više gradi u Beogradu odnosno da ovaj grad postane grad kranova. Kada smo izabrani, u gradu skoro da nije bilo aktivno nijedno veliko gradilište, osim tamo gde je država gradila. Sada je situacija drugačija i počelo je da se gradi, ali mi nismo zadovoljni jer tek kada budemo videli kranove u svim delovima grada, možemo da kažemo da smo uspeli. To će značiti posao za građevinsku industriju, nove stanove i poslovne objekte i nova radna mesta. I naravno veći prihod za grad, koji će od tog novca da gradi infrastrukturu, što znači bolji kvalitet života za sve naše građane – rekao je Vesić i dodao da je Grad Beograd za pet meseci primene novog zakona prihodovao 2.641 milijardu dinara od investitora, od čega je do sada u budžet već uplaćeno skoro 1,2 milijarde dinara.

( Beoinfo)