PRIČA O “VESNIKU POBEDE”: Kako je simbol Beograda završio na Kalemegdanu
Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic.
Tri godine pre početka Prvog svetskog rata, Terazije su preuređene, pa je ostalo dovoljno mesta za veliku fontanu između dveju traka. Zadatak izrade ove fontane bio je poveren Ivanu Meštroviću, u tom trenutku najpoznatijem vajaru na ovim prostorima, a on je odlučio da napravi fontanu u središtu koje će stajati Pobednik. Čitava kompozicija je trebalo da nosi naziv "Vesnik pobede".On je ubrzo započeo rad na Pobedniku u fiskulturnoj sali osnovne škole u ulici Kralja Petra Prvog, jer je to bio jedini prostor u kom je bilo mesta za skulpturu visoku pet metara. Čitava fontana je zamišljena monumentalno – trebalo je da ima prečnik od osam metara, četiri lava i stub na kojem bi stajao Pobednik.
Međutim, uskoro je počeo rat, a Meštrović je, kao austrougarski državljanin, morao da napusti tlo Srbije, te su radovi na izradi simbola pobede srpskog naroda u minulim ratovima stali.
Po završetku ratova, Pobednik je ponovo postao tema gradskih vlasti, koje su se sukobile s Meštovićem, jer je ovaj tražio honorar za deo posla koji je uradio. Beogradska skupština je na kraju otkupila skulpturu i smestila ju je u šupu na Senjaku u kojoj su čuvani predmeti koji u tom trenutku nisu imali mesto u gradu. U njoj je ona ostala sve do 1927. godine.S obzirom na to da između dva rata nije bilo dovoljno finansijskih sredstava za izgradnju velike fontane, odlučeno je da se Pobednik postavi bez fontane. To je pokrenulo negodovanje tadašnjih Beograđana i – posebno – Beograđanki koje nisu želele da prikaz nagog muškarca bude na ovako prometnom trgu kako ne bi „širio nemoral“.
Došlo je do prave debate u beogradskoj javnosti: jedni su predlagali da se Pobednik obuče u narodnu nošnju, drugi da se postavi što više kako se ne bi ni videlo da je nag, a bilo je i drugih predloga.
Pošto nije bilo lako doći do rešenja, odlučeno je da se Pobednik postavi na Kalemegdanu umesto na prometnijim Terazijama i bude podignut na visinu od 17,5 metara.
SA SAJTA NATIONAL GEOGAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:
Znate li koliko srbizama ima u engleskom jeziku?
Zašto se toliko Korejaca preziva Kim?
10 zanimljivosti o Južnoafričkoj Republici koje niste znali
Otkud srpska crkva u australijskom podzemnom gradu?
Korovaji: Upoznajte misteriozne kanibale, „ljude s drveća“
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega