Gradski menadžer je objasnio da će grad biti podeljen na dve zone - gradsku sa deset centralnih opština i prigradsku sa sedam, koje će imati veće nadležnosti od gradskih opština. Međutim, i gradske opštine će imati veće nadležnosti nego sada

BEOGRAD - Gradski menadžer Goran Vesić očekuje da će do prve polovine sledeće godine Beograd imati novi Statut i izmenjen Zakon o glavnom gradu, kao i niz drugih akata, čime će prestonica i njene opštine dobiti veće nadležnosti.

Kako je saopštila Gradska uprava, Vesić je naveo da će biti izmenjen niz zakona, među kojima su Zakon o stanovanju i Zakon o finansiranju lokalne samouprave, a već su usvojene izmene Zakona o šumama i Zakona o turizmu.

Vesić je objasnio da će grad biti podeljen na dve zone - gradsku sa deset centralnih opština i prigradsku sa sedam, koje će imati veće nadležnosti od gradskih opština. Međutim, i gradske opštine će imati veće nadležnosti nego sada, baš kao i Grad.

Decentralizacija će, tvrdi Vesić, omogućiti prigradskim opštinama da postanu interesantne za investitore. Tako su, dodao je, prvi put napravljene lične karte opština sa privrednim potencijalima i predate u SIEPU koja nije imala podatke o tome čime sve opštine raspolažu. To, smatra, "može da bude odlična stvar koja će podići razvoj grada".

"Od Beograda su se decenijama oduzimale nadležnosti, a sada ih prvi put dobijamo i uvećavamo", rekao je Vesić za Blic. Prava decentralizacija podvukao je, nije moguća ako se vrši u okviru postojećih zakona, zbog čega se u saradnji sa Republikom menja zakonski okvir, kako bi postojala osnova za suštinsku promenu Statuta.

Vesić je naveo primer da će pojedina pitanja iz urbanizma biti vraćena prigradskim opštinama koje će moći da donose regulacione planove, van obuhvata plana generalne regulacije, što će ubrzati gradnju u tim opštinama. On je rekao da je slično sa legalizacijom i da je jedna od najvećih grešaka Grada, "što će priznati i nadležni iz prošlog mandata", ta što je podnošenje hiljada zahteva skoncentrisano na jednom mestu, u Ulici 27. marta, gde sada ima više od 240.000 predmeta.

Zahvaljujući decentralizaciji, objasnio je, građani će zahteve za legalizaciju, socijalnu zaštitu, materinski dodatak, boračka pitanja... moći da podnose u opštinama. Nadležnosti grada će biti povećane i kroz druge resorne zakone, pa će kroz usvojeni Zakon o turizmu Grad moći brzo da reši pitanje nekategorisanih objekata u turizmu, apartmana, hostela, soba, ali i buke i neprijatnih mirisa iz restorana. Zakon o stanovanju će, objasnio je Vesić, pomoći da se reše brojna pitanja, poput obnove fasada i uklanjanja klima sa prednjih delova zgrada.

Takođe, Grad će moći da ulaže u obnovu fasada koje su pod zaštitom države, a pravna lica koja imaju objekte u javnoj upotrebi, poput pošte, škola, restorana, banaka, moraće sami da obnavljaju fasade.

Navedeni Zakon će, smarta, rešiti i problem liftova, ravnih krovova, a predvideće i rok da sve zgrade formiraju skupštinu stanara ili će im biti dodeljen upravitelj. Zakon će propisati i rok od tri godine koliko će pravna lica imati da uklone klime sa fasada, dok će fizička lica taj posao morati da obave u periodu koji ne može biti kraći od pet godina.

Prema Vesićevim rečima, Zakon o finansiranju lokalne samouprave će omogućiti da se reši problem sive zone kada su u pitanju obaveze plaćanja taksi, između ostalog i onih za splavove. Taj Zakon će, između ostalog, odnositi na splavove i vratiti taksu koja će se plaćati u odnosu na zonu u kojoj je splav, kao i broj kvadrata splava, a sledeći korak je da se uredi šta svaki splav mora da ima od protivpožarne zaštite, zabrane ispuštanja kanalizacije u reku...

Biće ukinuta i odredba da na 5.000 ljudi dolazi jedan komunalni policajac, pa će svaki kraj dobiti onoliko komunalnih policajaca koliko je procena da treba. Beogradu je, istakao je Vesić, to neophodno jer sadašnjih oko 300 komunalnih policajaca ne mogu da pokriju celu tetoriju grada i obezbeđuju komunalni red.

Zakonom o kulturi, dodao je, Gradska uprava je dobila mogućnost da sama donosi lokalne planove razvoja kulture, a usvojen je i Zakon o šumama koji je, na primer, omogućio da se reši problem održavanja Košutnjaka.

Prema njegovim rečima, pri kraju je i izrada Nacrta zakona o komunalnim delatnostima, kao i o poljoprivrednom zemljištu, a nadležnosti grada su povećane i kroz Zakon o javnoj svojini i Zakon o vodama.

Promene je, podsetio je, pretrpeo i Zakon o planiranju i izgradnji, a Grad bi trebalo da donese odluku da li će opštine i dalje biti nadležne za izdavanje dozvola za objekte do 800 kvadrata ili će moći da odlučuju i o većim objektima. Jedna od opcija je i da Grad bude zadužen za dozvole namenjene za poslovne objekte, a opštine za porodične kuće.