BEOGRAD - Odbornici Skupštine grada raspravljaće u ponedeljak, 30. novembra o izmenama odluke vezane za visinu stope poreza na imovinu, prema kojoj bi olakšice trebalo da osete svi Beograđani koji u vlasništvu imaju starije stanove ili kuće, najavio je danas predsednik gradskog parlamenta Nikola Nikodijević.

On je rekao i da će sva domaćinstva do 2025. imati priključak na vodovod i kanalizaciju, što predviđa jedna od odluka koje će se naći na dnevnom redu, a trebalo bi i da budu uvojeni standardi koji propisuju novi izgled kioska u prestonici, ispred kojih ubuduće neće stajati frižideri za sledoled i piće.

Pred odbornicima će se u ponedeljak naći dopune odluka o visini stope poreza na imovinu i o visini stope amortizacije za utvrđivanje poreza na imovinu, a Nikodijević je naveo da se amortizacija za stare objekte povećava sa 0,8 na jedan odsto, koliko može maksimalno iznositi po zakonu, za objekte obveznika koji ne vode poslovne knjige - fizička lica.

"Idemo ka tome da zakon prilagodimo stvarnim potrebama građana i stanju na terenu", rekao je Nikodijević dodajući da će Grad inicirati promene Zakona o naplati poreza na imovinu kako bi se, umesto zona, objekti kvalifikovali po starosti i opremljenosti, a kvartovi po razvijenosti komunalne infrastrukture.

Ističući da je u dve ulice u istoj mesnoj zajednici i zoni, stopa poreza i amortizacije ista, da jedna može imati asfalt i kanalizaciju, a druga ne, Nikodijević je rekao da je ideja da se objekti cene prema starosti, opremljenosti, stanju, ali i prema stanju komunalne infrastrukture.

Govoreći o strateškom planu razvoja sistema vodosnabdevanja i kanalisanja naselja na široj teritoriji grada od 2015. do 2025. godine, Nikodijević je rekao da trećina grada nema rešeno pitanje kanalizacije, što je akutni problem prigradskih opština.

Međutim, dodao je, pitanje kanalizacije nije rešeno ni u svim centralnim opštinama, pa te probleme imaju i delovi Savskog venca, Vračara, Starog grada i Zvezdare.

U prethodne dve godine, naveo je, uloženo je tri milijarde dinara u projekte izgradnje kanalizacione i vodovodne mreže, a za pokrivenost celog grada potrebno je 575 miliona evra, koji će biti obezbeđeni iz sredstava grada i iz predpristupnih fondova EU.

Kako je objasnio, kada se radi o kanalizaciji, 75 odsto sredstava iz tih fondova su bespovratna sredstva, koja Srbija ima pravo da koristi čim otvori poglavlja sa EU.

"Delove Beograda ćemo raditi našim novcem, a delove iz predpristupnih fondova i ako sve to ne budemo mogli da pokrijemo, radićemo i kroz javno-privatna partnerstva. Ideja je da do 2025. čitav grad bude pokriven kanalizacionim mrežama što podrazumeva i izgradnju pet fabrika za preradu otpadnih voda jer se sve te vode izlivaju u Dunav i Savu", objasnio je Nikodijević.

Kada je reč o kioscima, Nikodijević je objasnio da se uvodi standardizacija njihovog izgleda, što znači da će postojati samo jedan tip kioska na teritoriji grada, u različitim veličinama, među kojima će najveći imati 10,5 kvadrata.
Tri centralne opštine - Savski venac, Vračar i Stari grad tu odluku će morati da sprovedu do kraja sledeće godine, a ostalim opštinama se ostavlja rok do kraja 2018.

"Beograd će imati jednoobrazne kioske vrlo modernog dizajna", naglasio je predsednik Skupštine grada, ističući da frižideri za sladoled i za pića više neće moći da stoje ispred kioska, već samo u njemu.

Predsednik gradskog parlamenta je osim naredne sednice zakazane za 30. novembar, najavio još jedno zasedanje, koje će biti održano 7. decembra, a na kojem će, između ostalog, biti reči o novoj organizaciji Gradske uprave.

"Skupština grada, pre usvajanja budžeta, mora da donese novu odluku o organizaciji Gradske uprave, jer će mnogi sekretarijati razmeniti nadležnosti", objasnio je Nikodijević, navodeći i da je, pre usvajanja budžeta za 2016. godinu, potrebno usvajanje kriterijuma za budžete opština.

Kako je dodao, nakon što je Skupština Srbije usvojila Zakon o ozakonjenju objekata, beogradski parlament će doneti odluku o spratnosti objekata, odnosno proceduru kako se postupa po tom novom zakonu.