ONA JE PRAVA MAJKA HRABROST: Beograđanka rodila dete posle transplatacije jetre

Uprkos upozorenjima lekara i strahovima članova porodice za život nje i njenog deteta, volja i snaga Lene Tice nadjačale su bolest, te je ona ostvarila svoj najveći san - da postane majka.

"Imala sam 20 godina kada me je tzv. Vilsonova bolest mogla koštati života jer mi je usled tog oboljenja otkazala jetra, i od mene su se 2006. godine lekari već bili oprostili. Ipak, postojala je mogućnost transplantacije. Moj otac, moj heroj i spasilac Ljubinko Filipović insistirao je kod lekara da pokušaju, da veći deo njegove jetre presade meni. I pristali su, ali to je bio ogroman rizik za oboje. Do tada su kod nas presađivali jetru samo s mrtvih donora. Lekari na VMA su to odlično obavili i, evo me, živa sam i srećna, kao i otac" uz osmeh priča Lena, dok u rukama ljuljuška svoju bebicu.
Od operacije, Lena je na terapiji, svakodnevno pije imunosupresivne lekove, koji sprečavaju njen organizam da odbaci tuđi, presađeni organ. Posle transplantacije brzo se oporavila. Nakon nekoliko godina, udala se za Bojana, mladića s kojim je bila u vezi i u vreme dok je bolovala.

"Stalno sam razmišljala o deci. Pitala sam se da li ćemo ih ikada imati. Počela sam da se raspitujem, čitam domaću i stranu literaturu, razgovaram s lekarima, htela sam da znam koje su šanse da žena sa presađenim organom zatrudni i rodi zdravo dete. Ispostavilo se da je to veoma rizično. Imunosupresivna terapija može da izazove odbacivanje ploda, oštećenja i kolaps u majčinom organizmu. Zapravo bi to značilo da stavljam glavu u torbu jer terapiju nisam smela da prekidam", priča Lena, koja je inače profesor engleskog jezika.
Međutim, njena volja je bila jaka pa je odlučila da pokuša.

"Žarko smo želeli dete. Moja doktorka na VMA, koja je divna i brižna, stalno je ponavljala da sačekam još malo. Nisam htela više da čekam. Ona je, čini mi se, bila u većem strahu od mene. Onda sam zatrudnela i bili smo presrećni. Trudnoća se vodila kao visokorizična, svakog meseca sam po tri dana ležala zbog raznih ispitivanja u GAK „Narodni front“, a od osmog meseca do porođaja, 15. aprila, bila sam u bolnici", priča Lena.

Porođaj je prošao bez problema, carskim rezom na svet je stigao mali Bogdan.

"Znala sam da ne smeju da me porode prirodno zbog napona, jer su meni sve vene premošćene. Zahvaljujući doktoru Dejanu Dimitrijeviću, sve je prošlo u najboljem redu. Ipak, i lekari su bili skeptični i uplašeni jer je to bio prvi put da porađaju ženu koja ima presađeni organ. Na sreću, sve je bilo u redu i sada je s nama naš veseli dečak", sa širokim osmehom na licu kaže ova hrabra žena.
Ubrzo nakon što je zatrudnela, Lena je saznala loše vesti, da njena mama ima rak.
"Celu trudnoću provela je uz mene, brinući. Majka je bila moj stub i snaga, i uvek će to ostati. Samo dve nedelje nakon što je Bogdan ugledao svetlost dana, ona je preminula", priča Lena.

(Blic/Ana Vušović Marković)