Gradsko veće Grada Beograda utvrdilo je na današnjoj sednici predloge Generalnog urbanističkog plana (GUP) i Plana generalne regulacije (PGR), čime se, prema rečima gradonačelnika Beograda Siniše Malog, stvara planski osnov za modernizaciju i izgradnju grada.

"Najveći broj investitora koji ulažu ili žele da ulažu u Beograd upravo čeka usvajanje ovih dokumenata jer ona šalju jasnu poruku da je Beograd na putu modernizacije. To samim tim znači bolji Beograd, ali i nova radna mesta. Započeli smo velike projekte poput „Beograda na vodi”, a do donošenja ovih planova čekaju i brojni drugi projekti vredni na desetine miliona evra", rekao je gradonačelnik i dodao da je urađen ogroman posao, te da je Gradsko veće posle 13 godina utvrdilo predloge novog GUP i 19 PGR.

Mali je istakao da je GUP predviđeno izmeštanje privrednih objekata iz centralne gradske zone, očuvanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta u perifernoj zoni, kao i dodatno opremanje saobraćajne i komunalne infastrukture.

Prema novom GUP, u Beogradu se planiraju i izmene u saobraćaju, a to se pre svega odnosi na izmeštanje teretnog saobraćaja iz centra grada, nastavak izgradnje obilaznica, kao i na izgradnju beogradskog metroa.

"Teretnom saobraćaju nije mesto u centru grada. Mi centar želimo da vratimo Beograđanima, da ga oslobodimo kamiona i da on postane jedan uređeniji i zdraviji prostor. Da bi saobraćaj u gradu funkcionisao savršeno, neophodan je metro i zato se ovim planom predviđa i njegova izgradnja", istakao je gradonačelnik.

Što se tiče sektora stanovanja, koji je jedan od najvećih, u okviru GUP predviđena je zamena postojećeg dotrajalog stambenog fonda, sanacija neplanske gradnje, ali i izgradnja novih stambenih površina. Takođe, novim GUP predviđena je revitalizacija gradskog centra, ali i aktiviranje potencijala u zoni priobalja.

Donošenjem Plana generalne regulacije (PGR) stvorile su se planske mogućnosti za nove stambeno-poslovne, kao i privredne komplekse.

"S obzirom na to da Beograd postaje sve atraktivnija investiciona destinacija, pravimo osnovu za nove privredne zone, a to znači da ćemo te prostore srediti i opremati neophodnom infrastrukturom, što će umnogome značiti i našim sugrađanima. Posle mnogo godina, Beograd se najzad otvara prema velikim investitorima. Privredne zone biće izmeštene na obod grada, uz izlazne saobraćajnice. Plan predviđa pet većih i nekoliko manjih privrednih zona.

Velike privredne zone biće uz Novosadski auto-put, obilaznicu, Zagrebački auto-put, Pančevački put, u Makiškom polju uz obilaznicu i u Bubanj potoku. Pokrivanje čitavog grada planskom dokumentacijom znači i brže izdavanje građevinskih dozvola", istakao je gradonačelnik.

Posle izgradnje novog mosta i nove luke na Dunavu, kao i spoljne magistralne tangente (SMT), potencijali za razvoj zone između dva mosta i Zrenjaninskog puta će se bitno promeniti. Zbog toga je predviđena i promena buduće strukture korišćenja, sa promenom niskog intenziteta korišćenja u visoki, a u pozadini se predviđa zona sa mogućnošću potpune rekonstrukcije i izgradnjom novih poslovnih ili poslovno-stambenih objekata.

Planiran je i novi kompleks za golf terene u zoni zapadno od SRC „Borča”. U priobalju Dunava formiraće se zone sa sadržajima za različite vidove rekreacije i sportove na vodi. Na prostoru između auto-puta, Tošinog bunara i Laudonovog šanca nalaze se zdravstvene i socijalne ustanove i površina za specijalizovani centar.

Predloženim planskim rešenjem stimulisaće se izgradnja i stvaranje novog identiteta centralnog jezgra Novog Beograda kao poslovnog centra, prvenstveno u blokovima 26 i 18. To su zone koncentracije komercijalnih aktivnosti, ali i drugih, pre svega javnih sadržaja i prostora.

Kako bi se što racionalnije koristilo gradsko građevinsko zemljište, koridor infrastrukture duž Ulice Jurija Gagarina planiran je za rekonstrukciju i podzemno vođenje vodova visokog napona.

Površine u okviru kojih su smeštene livnica i proizvodnja traktora (IMT, FOB) i Brodogradilište „Beograd”, planirane su za transformaciju u komercijalne, stambene i javne sadržaje u skladu sa okolnim gradskim tkivom.

Otvorene su mogućnosti za razvoj nove privredno-komercijalne zone u neposrednoj blizini ranžirne stanice u Makišu, kao i planiranje novih sadržaja uz očuvanje šumskog masiva na prostoru Makiškog polja. Takođe, planiran je razvoj privredno-komercijalne zone u Vrčinu – Bubanj potok.

Tunelom za drumski saobraćaj, koji bi povezao Savsku i Dunavsku padinu, stvorila bi se značajna veza, jer bi se pružao ispod Terazijskog grebena do Ulice despota Stefana. Ovaj saobraćajni pravac ima pored ostalog zadatak rasterećenja centralnog gradskog područja od saobraćajnih tokova na pravcu Novi Beograd – Savski amfitetar – Ada Huja.

Jedna od najvećih novina je stavljanje u funkciju tri zone – Makiškog polja, zemljišta na levoj obali Dunava u Borči i Ade Huje. Planirano je da se ove zone planski razvijaju i uskoro će se za njih doneti i planovi detaljne regulacije.
Predlozi GUP-a i PGR-ova biće razmatrani na sledećoj sednici Skupštine Beograda.