Kako je saopštio vladin Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, paljba će, uz najviše vojne počasti, biti izvršena sa Savske terase Beogradske tvrđave u 17 sati

BEOGRAD- Državni praznik Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu - 9. maj biće obeležen velikim brojem manifestacija u Srbiji, a tim povodom danas će u Beogradu biti obavljena svečana praznična počasna artiljerijska paljba.

Kako je saopštio vladin Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, paljba će, uz najviše vojne počasti, biti izvršena sa Savske terase Beogradske tvrđave u 17 sati.

U okviru kompleksa Groblja oslobodilaca Beograda u Drugom svetskom ratu, sutra će biti održana ceremonija polaganja venaca i odavanja visokih državnih i vojnih počasti.

Predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva odbrane, Grada Beograda i ambasada Ruske Federacije, Ukrajine, Belorusije i Azerbejdžana u Srbiji učestvovaće u ceremeniji koja će se održati sutra u 10 sati.
Kod Spomenika sovjetskim veteranima na Avali biće održana ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti sutra u 11.30 sati.

Dan pobede biće tradicionalno obeležen obrazovnim aktivnostima u velikom broju osnovnih i srednjih škola, svečanostima i okupljanjima kraj vojnih memorijala i mesta stradanja u brojnim opštinama i gradovima širom Srbije.
Posle šestogodišnjeg oružanog sukoba koji je počeo 1. septembra 1939. napadom nacističke Nemačke na Poljsku, a nastavljen i napadom država sila Osovine 6. aprila 1941. na Kraljevinu Jugoslaviju, Drugi svetski rat na evropskim prostorima okončan je 9. maja 1945. stupanjem na snagu bezuslovne kapitulacije oružane sile Trećeg rajha.

Drugi svetski rat predstavlja najveći i po obimu stradanja najtragičniji oružani sukob u istoriji čovečanstva, a samo na prostoru Jugoslavije tokom četiri ratne godine stradalo je više stotina hiljada civila i pripadnika partizanskih odreda.

Dolazak nacista na vlast u Nemačkoj 1933. predstavljao je prekretnicu u istoriji Evrope u prošlom stoleću.
Pobedivši na talasu primitivnog i lažnog patriotizma, agresivnog nacionalizma i rasizma, otvoreno šireći antisemitizam i netrpeljivost prema Slovenima i Romima, vlast Adolfa Hitlera otpočela je uspostavljanje režima zasnovanog na otvorenom nasilju, netoleranciji i isključivosti.

Činjenica da je ultradesničarska nacionalistička stranka koja je otvoreno pozivala na nasilje i uništenje drugih, kao što je bila nemačka Nacionalsocijalistička radnička partija, na vlast došla pobedivši na izborima, zabrinula je sve demokratske snage u Evropi.

Koristeći nezadovoljstvo građana i osećaj nacionalnog poniženja usled poraza u Prvom svetskom ratu, Hitler je svojim sunarodnicima ponudio društvo "oslobođeno" od Jevreja, komunista, demokrata, antifašista, intelektualaca i svega što predstavlja osnovnu vrednost savremene civilizacije.

Takva pošast isključivosti, državnog nasilja i razaranja zahvatila je i Jugoslaviju tokom duge četiri ratne godine.
Jugoslavija je bila rasparčana od okupacionih armija, dok je na značajnom delu njene teritorije uspostavljena marionetska Nezavisna država Hrvatska čije su vlasti već u aprilu 1941. otpočele sa organizovanim zločinima nad Srbima, Jevrejima, Romima i antifašistima.

Organizovani, oružani otpor tada najvećoj vojnoj sili u Evropi počeo je već tokom leta 1941. kada je došlo do izbijanja ustanka protiv okupatora i kvislinga, da bi se borbe nesmanjenim intenzitetom nastavile sve do jeseni 1944, odnosno do proleća 1945. Masovna stradanja civila u Jajincima, Kraljevu, Kragujevcu, na Starom Sajmištu u Beogradu, u Novom Sadu, Nišu i drugim naseljima širom Srbije ostala su zastrašujuće svedočanstvo rata na njenom tlu, a istorija je ta nedela videla i osudila kao zločin protiv humanosti.

Drugi svetski rat na teritoriji okupirane Evrope i Jugoslavije ostavio je tragične posledice masovnog stradanja nedužnih, materijalnih razaranja, građanskog sukoba, istinske antifašističke borbe i organizovanog oružanog otpora, ali i saradnje sa okupacionim snagama.

Bolne rane tog rata Jugoslavija i Srbija osećale su u decenijama koje su sledile.
Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu obeležava se i kao Dan Evrope, imajući u vidu da je savremena Evropa zasnovana na osnovnim principima i načelima koji su vodili borce protiv nacizma i fašizma - mira, razumevanja, tolerancije i saradnje.

Tim pre Dan pobede predstavlja priliku da se odavanjem počasti stradalima istakne opredeljenje za očuvanje tekovina ostvarenih tom pobedom, navedeno je u saopštenju.