Sve ode u reke, šteta neprocenjiva
ZASTRAŠUJUĆE: Beograd se davi u fekalijama i otrovima
Oko 120 miliona metara kubnih otpada slije se u Savu i Dunav jer nema fabrika za preradu vode
U Beogradu, prestonici Srbije, u kojoj živi više od dva miliona ljudi, ne postoji nijedna fabrika za preradu otpadnih voda!
To znači da se svake godine oko 120 miliona metara kubnih fekalija, ali i otrova iz industrijskih postrojenja, slije direktno u Savu i Dunav.
- U Beogradu ima skoro 200 direktnih izliva otpadnih voda u reke. Od 120 miliona metara kubnih, koliko se slije u Savu i Dunav, oko 30 miliona je otpad iz industrijskih postrojenja, odnosno voda s hemikalijama, pesticidima i raznim drugim otrovima koji zagađuju životnu sredinu - kaže za Kurir Ivan Karić, predsednik Zelenih Srbije.
On naglašava da je neverovatno da jedna metropola poput Beograda još nema rešeno pitanje prerade otpadnih voda, iako se o tome govori već decenijama:
- Najbolje rešenje bi bilo da se grad zonira i da se izgradi više manjih postrojenja, koji bi, osim za prečišćavanje vode, služili i za obradu mulja i proizvodnju energije.
On dodaje da su Dunav i Sava reke koje imaju moć samoprečišćavanja, ali da će, ukoliko se nešto ne uradi, posledice biti katastrofalne.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da se rešenje za preradu otpadnih voda na teritoriji cele Srbiji očekuje tek 2041. godine:
- Procenjena sredstva, neophodna za aproksimaciju u sektoru voda, iznose oko 5,6 milijardi evra .
Iz Gradske uprave Beograda juče nismo dobili odgovore.
R. K.
To znači da se svake godine oko 120 miliona metara kubnih fekalija, ali i otrova iz industrijskih postrojenja, slije direktno u Savu i Dunav.
- U Beogradu ima skoro 200 direktnih izliva otpadnih voda u reke. Od 120 miliona metara kubnih, koliko se slije u Savu i Dunav, oko 30 miliona je otpad iz industrijskih postrojenja, odnosno voda s hemikalijama, pesticidima i raznim drugim otrovima koji zagađuju životnu sredinu - kaže za Kurir Ivan Karić, predsednik Zelenih Srbije.
On naglašava da je neverovatno da jedna metropola poput Beograda još nema rešeno pitanje prerade otpadnih voda, iako se o tome govori već decenijama:
- Najbolje rešenje bi bilo da se grad zonira i da se izgradi više manjih postrojenja, koji bi, osim za prečišćavanje vode, služili i za obradu mulja i proizvodnju energije.
On dodaje da su Dunav i Sava reke koje imaju moć samoprečišćavanja, ali da će, ukoliko se nešto ne uradi, posledice biti katastrofalne.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da se rešenje za preradu otpadnih voda na teritoriji cele Srbiji očekuje tek 2041. godine:
- Procenjena sredstva, neophodna za aproksimaciju u sektoru voda, iznose oko 5,6 milijardi evra .
Iz Gradske uprave Beograda juče nismo dobili odgovore.
R. K.
Činjenice
PROBLEM U BROJKAMA
- 58 odsto stanovniœtva priključeno je na sistem javne kanalizacije
- 23 od ukupno 149 opština i gradova ima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda
- 18 opœtina i gradova trenutno vrši rekonstrukciju ili izgradnju postrojenja
- 3,2 milijarde evra neophodno je samo za implementaciju Direktive o tretmanu komunalnih otpadnih voda
- 30,11 odsto ukupne emisije azota je iz otpadnih voda
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega