BEOGRAD - Gradonačelnik Siniša Mali prisustvovao je danas svečanosti povodom obeležavanja 80. rođendana Beo zoo-vrta i tom prilikom naglasio da Beograd posebnu pažnju poklanja Beogradskom zološkom vrtu, koji među preduzećima i institucijama pod okriljem grada zauzima posebno mesto.

Događaju je prisustvovao i zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović.

– Ovo je jedno od najzanimljivijih i najprepoznatljivijih mesta u Beogradu. Svako od nas je ovde proveo mnoge trenutke svog detinjstva, a i kao odrasli nastavljamo da dolazimo sa svojom decom. Zato je naša obaveza da investiramo u zoo-vrt kako bi on svakog dana bio lepši i bolji. Ispunili smo želju Beograđana koji su u anketi izrazili želju da vide pingvine, i zato gradimo pingvinarijum u koji ćemo uložiti 250 hiljada evra. On će biti gotov na jesen, i time pokazujemo da slušamo šta nam građani kažu – rekao je Mali i dodao da će zadatak direktora vrta biti da od 350 hiljada posetilaca vrt svake godine ima bar pet posto više.

Gradonačelnik je dodao da se ide korak po korak ka tome da Beograd bude nezaobilazna destinacija za sve goste koji dolaze u ovaj region.

– Zato se trudimo da naš grad iz godine u godinu ima što više turista i da napravimo što veći broj popularnih mesta kao što je Savska promenada u „Beogradu na vodi”, gradske pijace koje polako postaju mesta gde turisti žele da dođu, kao što je to i Zološki vrt. Aktivno radimo na obogaćenju životinjskog fonda i uređenju ovog prostora. Smatram da je to pravi način na koji treba voditi računa o ovoj oazi u centru grada i da omogućimo posetiocima, i domaćim i stranim, da uživaju. Namera nam je da sledeći jubilej Beogradski zoo-vrt dočeka u najvećem procvatu– rekao je Mali dodavši da se nazivi na kavezima rade i da će oni biti moderniji i dvojezični.Direktor Beo zoo-vrta Srboljub Aleksić predstavio je novi vizuelni identitet Vrta dobre nade i predstojeće projekte koji će ovoj gradskoj oazi dati novi sjaj. On je rekao da mu je izuzetna čast što se nalazi na čelu zoo-vrta tokom ovog velikog i važnog jubileja.


– Moj zadatak, kao i zadatak tima koji radi u Beo zoo-vrtu je da nastavimo da vrt razvijamo kao modernu instituciju koja već predstavlja ponos Beograda. Započeli smo nekoliko važnih projekata koji će obogatiti prostor i ponuditi našim posetiocima nove sadržaje i mogućnost da vide nove vrste životinja. Zoo-vrt će dobiti novi prostor za pingvine, nove kaveze za velike ptice, u toku je rekonstrukcija prostora za vukove, a završene su nove kućice za lenjivce i mravojede koje očekujemo da stignu u vrt do kraja leta. Posle dužeg vremena, posetioci će moći iz vrta da ponesu za uspomenu i zvanične suvenire Beo-zoo vrta – rekao je Aleksić.

lavljenička atmosfera očekuje posetioce i narednih dana, jer je pripremljen bogat program namenjen pre svega najmlađima.

Povodom 80 godina postojanja, za najmlađe su predstojećeg vikenda pripremljene brojne aktivnosti. U subotu, 16. jula, od 11 časova mališani i njihovi roditelji moći će da uživaju u nastupu Hora „Čarolija” i Minje Subote, a tokom celog dana, kao i u nedelju, očekuju ih animatori, klovnovi i specijalno dizajniran poligon za igru.

U okviru prostora za smeštaj primata (majmuna), posetioci će moći da pogledaju i Prvu međunarodnu izložbu karikatura o životinjama – Animal Cartoon, na temu Zoološki vrt, koja je plod saradnje međunarodnog bijenala karikatura Zlatni osmeh 2016 i Beo zoo-vrta.

Beogradski zoološki vrt otvoren je 1936. godine na inicijativu tadašnjeg gradonačelnika, industrijalca Vlade Ilića. Prilikom formiranja zauzimao je prostor od oko tri i po hektara, ali je vrlo brzo proširen na preko 10, da bi nakon Drugog svetskog rata bio ograničen na sedam, koliko i danas zauzima.

Rešenje zoološkog vrta iz 1936. godine predstavlja jedinstvenu celinu u urbanističkom i arhitektonskom smislu. Projektovao ga je inženjer Aleksandar Krstić, tvorac niza objekata i parkova tadašnjeg Beograda, koji je bio i prvi vršilac dužnosti direktora Beogradskog zoološkog vrta. Drugi svetski rat prekinuo je ambiciozne planove u vezi sa njegovom izgradnjom i proširenjem.

Nakon rata obnovljen je jedan njegov deo, a procvat doživljava krajem osamdesetih godina. Danas njegov životinjski fond čini više od 1.500 primeraka, među kojima je zastupljeno 250 životinjskih vrsta.