Prvi projekat, koji zapravo predstavlja vodič kroz bio-geo-diverzitet Beograda, realizovalo je udruženje „Škola za opstanak”

BEOGRAD - Sekretarijat za zaštitu životne sredine obeležio je Dan biodiverziteta, promocijom projekata „Beograd kroz prirodu i vreme” i „Plavo-zelena mapa Beograda”.

Uz pomoć sekretarijata, prvi projekat, koji zapravo predstavlja vodič kroz bio-geo-diverzitet Beograda, realizovalo je udruženje „Škola za opstanak”, a drugi kao multiplatformu, tačnije internet-prezentaciju i aplikaciju o zaštićenim prirodnim dobrima Beograda, uradio je „Centar za unapređenje životne sredine”.

Prema rečima Nataše Đokić, načelnice u ovom sekretarijatu, oba projekta su veoma dobra i korisna, a njihovim finansiranjem sekretarijat je još jednom pokazao brigu o biodiverzitetu.

– U našem glavnom gradu, u urbanoj sredini, biodiverzitet je specifičan i zadatak nam je da ga očuvamo. Pored toga, cilj je i da našim sugrađanima ukažemo na njegov značaj, kako bismo svi zajedno mogli da ga unapredimo, popravimo i ostavimo budućim generacijama – kazala je Nataša Đokić.

Mr Gordana Brun, urednica vodiča, podsetila je da, zbog prevelike zabrinutosti međunarodne zajednice, od 2010. godine „teče” dekada zaštite biodiverziteta. On je bitan kako za materijalnu stranu života tako i za duhovno zdravlje svih nas i zato svi treba da učestvuju u njegovom očuvanju i unapređenju. Projekat je zamišljen i realizovan kao saradnja s brojnim stručnjacima i u vodiču je prikazano i biološko i geološko bogatstvo Beograda, veoma značajno kao edukativan i turistički potencijal.

Najjednostavnija definicija biodiverziteta jeste sveobuhvatnost svih oblika života, ali ako želimo naučno precizniju definiciju, onda se pod tim pojmom podrazumeva sveukupnost gena, vrsta i ekosistema, pri čemu svaki od ovih nivoa ima svoj prostorni i vremenski kontinuitet na našoj planeti. Njegova zaštita se ne može posmatrati isključivo sa ekonomske strane, jer očuvani izvorni biodiverzitet nema cenu.

On je neprocenjiv, vredan sam po sebi, ne samo zbog ekološkog značaja već i zbog svojih naučnih, obrazovnih, kulturnih, rekreativnih i estetskih vrednosti. Prostori na Zemlji bez očuvane prirode gube lik, a ljudska populacija, narodi i države svoje uporište. Biološka raznovrsnost mora biti briga svakog čoveka, nacije i društva, na isti način kao što su to i sva druga prirodna bogatstva. Očuvanje biološke raznovrsnosti neodvojivo je od zaštite životne sredine. Biološka raznovrsnost je kamen temeljac života na Zemlji, navodi prof. dr Ivica Radović u tekstu „Zaštita biodiverziteta – faktori i imperativ opstanka čovečanstva u 21. veku”.