SINIŠA MALI: Ugovor o Beogradu na vodi nikako ne može btti štetan

BEOGRAD - Siniša Mali kaže da arapski investitor nije oslobođen plaćanja naknada za Beograd na vodi. To je urbana legenda, kaže on, i navodi da ugovor nikako ne može biti štetan: Koliko može da bude štetan ugovor za Grad Beograd kad neko dođe da vam ponudi novac, stotine miliona evra, to jest trista miliona?

„Kada sada prošetate promenadom, vidite da smo je izgradili, kada vidite izgradnju nekoliko objekata, dve stambene kule su do kraja godine na desetom spratu, počeo je iskop za tržni centar, to je sve novac koji se investira“, kaže on.

Gradonačelnik Beograda ocenjuje da nikako ne može biti reč o tome da je ugovor o Beogradu na vodi štetan:

„Koliko može da bude štetan ugovor za Grad Beograd kad neko dođe da vam ponudi novac, stotine miliona evra, to jest trista miliona. Kad bismo pogledali projekte u prethodnom vremenu ne znam da li bismo našli projekat koji vredi trista miliona evra ili nekog ko je investirao 150 miliona evra u Srbiju“.

Kada je reč o ulaganjima grada Beograda, Mali navodi da je do danas uloženo 1,35 milijardi dinara u raseljavanje porodica s područja Beograda na vodi, da treba raseliti još šest porodica do 2019. godine i da je za to novac obezbeđen iz gradskog budžeta, a ne kredita.

Govoreći o arapskom investitoru, gradonačelnik ističe da je reč o prestižnom imenu i prestižnoj kompaniji: „Iza projekta stoji gospodin Alabar i njegova firma koja ima imovinu od dve milijarde dolara i koja radi sve njegove projekte u svetu. Za svaki projekat se osniva posebno pravno lice, tako je isto i Igl hils koji je napravljen za investiranje u Srbiju, ali za garantovanje svih obaveza stoji majka firma iza koje stoji gospodin Alabar“.

Osvrćući se na stav u ugovoru da dobavljači svih usluga dobijaju honorar od tri posto na ukupnu vrednost, Siniša Mali kaže da je to standardna stvar u svetu: „tri posto ukupno projekta je iznos koji dobijaju za svoje usluge, koji dobijaju za usluge u vezi s projektom, organizacijom posla itd. I to ide iz profita, ako ga ima – ima“.

Na konstataciju Brankice Stanković da bi možda bilo i više stranih investitora da je gradska vlast raščistila parcelu gde se podiže Beograd na vodi pa je ponudila na licitaciji, Mali odgovara: „Možda, a možda ne bi. A mi u ovom trenutku imamo invesitrora. Za građane Srbije je veoma važno da ovu zemlju ne prodajemo, niti je prodata. Nije ni ustupljena. Želeli smo da imamo kontrolu nad celim procesom. Imate sto hekara zemlje, ta zemlja ne pripada Arapima, ona je i dalje u vlasništvu Republike Srbije, osim nekoliko parcela na kojima je gradnja već u toku“.

Objašnavajući nejasnoće oko zakupa zemljišta na 99 godina bez naknade, Mali kaže da postoje dve mogućnosti: „Imate zakup s naknadom i zakup bez naknade. Strateški za nas je važno da Republika Srbija stoji iza projekta i mi smo na ime zakupa dobili 32 posto vlasništva u preduzeću i 32 posto profita od ovog projekta“.

Država je na sve načine obezbedila raspolaganje državnom imovinom, tvrdi gradonačelnik Beograda: “U ugovoru jasno piše da Republika Srbija dodeljuje parcele investitoru kada on bude spreman da ih razvija. Tamo gde treba da se radi kula oni kažu: mi smo spremni, mi kažemo dobro, izvolite zemlju gradite. Ostale parcele za koje nisu spremni da grade to je i dalje vlasništvo Republike Srbije. Ukoliko za 20 godina ne urade preko 50 posto projekta ta zemlja ostaje nama, a vrednost zemlje može da bude samo veća. Arapski investitor mora da radi s nama, mora da održi dinamiku, zavisi od nas kada mu dajemo parcele. I opet je važno: pravo svojine, ne odmah postajete vlasnici zemljišta, već kada se napravi zgrada“.

Govoreći o tome da li su investitori oslobođeni plaćanja naknade za gradsko građevinsko zemljište, Siniša Mali naglašava da oni nisu ničega oslobođeni:

„Ničega nisu oslobođeni, to je urbana legenda. Beograd na vodi, odnosno arapski investitor plaća sve naknade. Imate dve mogućnosti: kada plaćate direkciji za građevinsko zemljište imate mogućnost da platite naknadu, nakon toga Direkcija uradi šta je neophodno, voda, putevi i to važi za sve investitore. Imate i drugu mogućnost, da vi uradite uliucu, kanalizaciju, vodovod i da se kompenzujete s direkcijom za taj iznos. Oni plaćaju naknadu, to je oko 300-350 miliona evra, treba da se naprave putevi, kanalzacija i sve u okviru parcele, ili plaćaju naknadu Direkciji ili sami urade, pa se prebiju s Direkcijom. Druga varijanta je bila da uplate Direkciji, pa da ona uradi. Za nas efekat je isti, grad Beograd dobija i nikad nikog toga nismo oslobodili, jer to bi investitore stavilo u neravnopravan položaj“.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali na kraju prvog dela intervjua za „Insajder bez ograničenja“ produkcijske kuće Insajder i Radija Slobodna Evropa ponovo je naglasio da je reč o direktnoj investiciji vrednoj 3,5 milijardi dolara, kao i da je to novac koji ostaje u Srbiji.