U ovom brzom vremenu, retko razmišljamo o ljudima pored kojih "samo prolazimo". Ali, ako zastanete i pogledate te likove s kojima se svakodnevno susrećete na ulicama, u radnjama, u autobusima, ako ih zaista pogledate, možete na njima pročitati priče koje će vas dirnuti, nasmejati, rastužiti, ohrabriti... Izbaciti iz tog otupljujućeg stanja ravnodušnosti.

Jedna od takvih je kratka priča iz autobusa autora Marka Gaćinovića, koja je pobedila na konkursu ekipe bloga Zabavište. Inspirisana je romanom "Beogradska beležnica" Siniše Stojanovića i - sigurni smo da možete da se prepoznate u njoj. Prenosimo vam je u celini.

Beleženja iz gradskog prevoza

Na okretnici rano ujutru je mahom ista grupa ljudi. Kako se viđamo skoro svaki dan prepoznajemo se bez obzira na minus napolju i hrpu odeće.

autobus-gsp.jpg
Kurir 

Od najredovnijih tu je nervozni Zoki, koji neprestano cupka, hoda, gleda na sat, zatim pospana Ana, kojoj verovatno ni dve šolje kafe neće pomoći da se razbudi, vredna Jela, studentkinja koja stalno nešto čita i stariji bračni par Mila i Dragi Dobrić.

U autobusu već imamo svoja mesta i, ako nema padobranaca, sedimo na bezbednoj udaljenosti jedni od drugih i ćutimo.

Naravno da se dešava da povremeno zbog raspusta, odmora ili nečeg sličnog neko duže vreme odsustvuje, neko nov se pojavi, ali pre ili kasnije sve se vrati u normalu.

Međutim, već duže vreme nije bilo Dobrića, što je za njih bilo neuobičajeno. Otišli su na Floridu, kod ćerke i zeta, prešli su kod sina i snajke u krug dvojke negde da čuvaju unučiće, na nekom su imanju gde paze na životinje…

Ko zna šta bih sve smislio da se jednog jutra nije Dragi pojavio sam u crnom odelu. Svi smo seli na svoja mesta samo je ovog puta mesto pored Dragog bilo prazno.

(Zabavište/Marko Gaćinović)

BONUS VIDEO:

Kurir TV: Kuca u prevozu, kontrolori njemu nisu tražili kartu