EKOLOŠKA KATASTROFA! POŽAR U VINČI BI MOGAO DA TRAJE GODINAMA: Vatru izazvao metan, sagorevaju i kancerogene materije

Požar na deponiji u Vinči, koji traje već dvadesetak dana, ipak nije bezazlen po zdravlje ljudi i mogao bi još dugo da traje, zaključio je dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Ivan Gržetić, gostujući na RTS-u.

"Ja sam već dugo zabrinut zbog toga, problem u Vinči je dugogodišnji jer to nije prava deponija, već se može svrstati u smetlište. Ona je potpuno neregulisana i onaj silni materijal, otpad koji se tamo nalazi, stalno podleže procesima raspadanja. Na tu deponiju odbacujete hranu, papir, krpe i slično. To kada se posle određenog vremena nakvasi i nađe u kontaktu sa kiseonikom počinje da vri, smrdi, otpušta razne supstance", kaže Gržetić.

On objašnjava da je u prvih nekoliko meseci u pitanju otpuštanje samo ugljen-dioskida, a kada nestane kiseonika počne da se oslobađa metan. "E, taj metan počinje da gori. S vremena na vreme dođe u kontakt sa kiseonikom i to prepoznajemo kao lokalne eksplozije. U takvim situacijama gori metan i sav onaj materijal na dubinama većim od 20, 30 i 40 metara", nastavlja dr Gržetić.

Mada su nadležne institucije saopštile da je koncentracija zagađujućih materija ispod granične vrednosti, prema rečima Gržetića sabiranjem tih zagađenja povećava se rizik.

"Naglašavam i da su sva ta zagađenja oko nas u koncentracijama ispod maksimalno dozvoljenih, ali rizik koji se generiše od tih supstanci je kumulativan. Vi imate rizik od metala koji nije veliki, polihlorovanih jedinjenja, pesticida, ali kad saberete, dođete do maksimuma koji je prevaziđen i nađete se u opasnoj zoni, kada može da se desi da pojedine kategorije pogotovu stari, deca, trudnice mogu da imaju posledice."

Na pitanje da li je moguće predvideti kada će požar da bude ugašen, on je pesimističan. "Taj požar je započeo još pre mnogo godina, i samo se razvija. Faze fermentacije su: bacite đubre, posle par meseci imate tu ugljen-dioksid fazu, sledi metanska faza koja može da traje još deset godina, bacite novo đubre, pa na to dodate još deset i tako opet. Nažalost, naša Vinča će još mnogo godina da gori", smatra profesor Gržetić.

Gržetić je u razgovoru ponudio dva rešenja: izgradnja nove deponije ili unutar već postojeće ugradnju posebnih cevi. "Porozne cevi skupljaju metan i iznose ga iz same deponije. To nije tako skupo, ali zahteva ipak određena sredstva koja treba da obezbedi država, a problem bi bio rešen za godinu dana", zaključuje Gržetić, smatrajući da bi u gradskom budžetu Beograda bilo dovoljno novca za tu namenu.

Vatrogasci 24 sata angažovani na gašenju požara u Vinči

Vatrogasci su 24 sata angažovani na gašenju požara na deponiji u Vinči koje je otežano jer je požar na dubini od više desetina metara. To je saopšteno posle hitne telefonske sednice Gradskog štaba za vanredne situacije.

Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović izjavio je da je na današnjoj telefonskoj sednici tog štaba zaključeno da će Gradski zavod za javno zdravlje redovno vršiti monitoring zagađujućih materija u vazduhu na široj teritoriji grada, sa posebnim osvrtom na pojavu emisije dima i požara na deponiji Vinča.

Mladenović je objasnio da je gašenje otežano jer je požar na dubini od više desetina metara i nalazi se na delu deponije na kojoj postoje pokrenuta klizišta više godina unazad, zbog čega je kretanje vatrogasaca-spasilaca otežano i usporeno. On je dodao da postoji opasnost zbog pojava vazdušnih čepova i mogućeg propadanja ljudstva i tehnike i da nije moguće gasiti požar klasičnom metodom, odnosno vodom, već isključivo ugušivanjem odnosno nanošenjem zemlje mehanizacijom JKP "Gradska čistoća".

(Kurir.rs/RTS,Tanjug)