IZRAELCI I TURCI SVE ČEŠĆI GOSTI U BEOGRADU: Evo šta misle o nama i čime ih grad najviše privlači

Internet vrvi od putopisa iz Beograda na hebrejskom i turskom, ali već i letimičan pogled otkriva tajnu njihove sve veće ljubavi prema našem gradu. Osim znamenitosti, istorije i provoda – za obe kategorije Beograd je više nego jeftin, a Turci u Srbiju ulaze bez viza, koje su im za EU potrebne.

- U Knez Mihailovoj koktel ili čaša dobrog vina košta koliko u Tel Avivu espreso – napisao je jedan turista.

U drugoj putničkoj ispovesti Beograd se naziva "novim turističkim hitom Izraelaca" i "savršenom destinacijom za porodični odmor za koji vam ne treba pozajmica iz banke".

Umesto sve češćeg poređenja sa Berlinom, gosti sa Bliskog istoka u Beogradu vide sličnosti sa sopstvenom prestonicom. Oba mesta su u svojim zemljama centri kulture, ekonomije i trgovine, njihovi stanovnici su poznati kao ljubitelji izlazaka i restorana, a u Tel Avivu takođe postoji "Beli grad" – skup od preko 4.000 belih betonskih zgrada i najveći muzej moderne arhitekture.

Izraelci hvale beogradske obale i riblje restorane u kojima su naišli na nesvakidašnje ukuse.

- Obroci u Srbiji ogromni, bogati, sočni i u potpunom neskladu sa tako niskom cenom. Samo šest, sedam evra košta predjelo koje je dovoljno obilno da se podeli između dva stola. Košer jela se mogu naći na raznim mestima, od specijalizovanih restorana do Sinagoge – objašnjava se na jednom blogu.

I dok Izraelci sa mnogo reči opisuju prevlast koju gustina i tekstura domaće kafe ima nad espresom, gosti iz Turske su presrećni što za vreme odmora u Beogradu ne moraju da se odreknu omiljnog napitka. I još dođe uz ratluk!

Ipak, kafa nije prvi i osnovni razlog njihovog sve češćeg boravka u Srbiji. Pored BiH, Crne Gore, Albanije, Moldavije, Ukrajine i Belorusije, Srbija je jedina evropska zemlja koja turistima iz Turske ne traži vizu. Osim te ogromne olakšice, i oni Beograd vide kao "destinaciju za tanak džep", te "siti brejk" i studentske ture nisu retke. Mladi Turci Beograd nazivaju "blistavom zvezdom Balkana", zbog modernih ulica i aktivnog noćnog života, koji na sva usta hvale.

- Imali smo tremu pre dolaska u Beograd. Veliko je pitanje bilo kako Srbi vide naš narod. Istina je da nit nas vole, nit mrze, ali su uvek predusetljivi i gostoljubivi - primetio je jedan par.

Mnogi su mišljenja da je u svetu Beograd poznatiji od Srbije, u čemu vide sličnost sa Istanbulom i Turskom. Parale sa metropolom na Bosforu nalaze na svakom ćošku - na našu istorijsku arhitekturu naviknute su njihove oči, na mnoštvo reči sluh, a na našu hranu njihova nepca. Ipak, ne i sve domaće specijalitete - turske agencije mame turiste dolaksom u Beograd obećanjem da će tek tamo moći da probaju jedinstveni srpski delikates - proju sa sirom.

I jedne i druge goste zbunjuje brojnost pekara koje rade 24 sata, sve dok ne shvate da je hrana od belog brašna ovde najjeftinija. Onda i sami počnu da istražuju najbolje - njihove preporuke su tako opširne da valjaju i za same Beograđane.

Kalemegdan, Skadarlija, priobalje, Muzej Nikole Tesle i Hram svetog Save, obavezne su "šta videti" stavke i na hebrejskom, i na turskom jeziku. No, najveće oduševljenje obe grupe gostiju dele prema Savamali.

Spoj urbanih kafića, alkohola iz različitih delova sveta, kulturnih centara i galerija kroz koje provejavaju intelignetni, mladi i (kako jednogalsno ističu) prelepi ljudi, ostvalja na njih najveći utisak, te za Savamalu budućim posetiocima daju najtoplije preporuke.

Turizam - glavna privredna grana Beograda

Sa postignutim prihodom, koji je za 100 miliona evra veći nego prošle godine, turizam je trenutno jedna od vodećih privrednih grana u Beogradu, a gradski čelnici su u nekoliko navrata izjavili da bi taj primat trebalo samo da se još više potvrđuje, s obzirom na to da Beograd više nema onako razvijenu industriju od koje bi se izdržavao.

- Mi više ne govorimo o potencijalima već o gotovom turističkom proizvodu koji Beograd nudi svetu. Njegov osnovni element su "kratki gradski odmori", ili "siti brejk". Dalji razvoj Beograda u turizmu trebalo bi da ide u dva pravca - prema razvoju infrastrukture samog grada i još agresivnije promocije, posebno na ključnim tržištima. Naravno, mnogo stvari još treba popraviti - od uređenosti grada, do sada već čuvenog problema čistoće i urednosti. Ali ovo poslednje više nije problem javnog preduzeća koje se time bavi već samih Beograđana koji bi trebalo više sebe da cene, jer kad sebe budu više cenili i grad će biti uredniji. Srećom, poslednjih par godina je primećen značajan napredak - kaže v.d. direktor TOB-a, Miodrag Popović.

On dodaje da je TOB na početku realizacije "osvajanja" kineskog tržišta, kao i to da bi se značajnije prisustvo i na ruskom, odnosno američkom tržištu takođe moglo uskoro očekivati.

(Kurir.rs/Blic, D.Tulimirović)